Komemorativni skup posvećen pesniku Miodragu Pavloviću, koji je preminuo 17. avgusta u nemačkom gradu Tutlingenu kod Štutgarta u 86. godini, održan je juče u SANU. O ličnosti i delu akademika Pavlovića na jučerašnjem skupu govorili su akademik Vladeta Jerotić, profesor Vladimir Vukašinović i profesor Jovan Delić.
– Iako je Miodrag Pavlović veliki stvaralac druge polovine 20. veka, početak njegove svestrane stvaralačke aktivnosti počeo je u prvoj polovini prošlog veka, kada i naše dugogodišnje prijateljstvo. Stekao sam prijatelja u mladosti do kraja života, kako su to stari Grci i govorili – da čovek u mladosti stekne svega nekoliko prijatelja za čitav život. Pre navršene 20. godine Pavlović je već govorio italijanski i engleski i već prevodio Tomasa Eliota. Tokom godina života otkrivao je sve arhetipove kolektivnog nesvesnog u sebi, i homo religiosusa, i ludensa i kreatora pa i viatora. Kao što dolikuje, pre putovanja u daleki svet, Pavlović je najpre bio hodočasnik u srpsku prošlost i poklonik srpskih manastira… – rekao je Vladeta Jerotić.
Vladimir Vukašinović istakao je da, iako Miodrag Pavlović nije imao sistematsko teološko obrazovanje, njegova poetika predstavlja jedno od najbogatijih srpskih religijskih nasleđa novog vremena.
– Iako njegovo stvaralaštvo nije u potpunosti bilo posvećeno hrišćanskoj teologiji, jedan značajan deo jeste, a time je i zauzeo važno mesto u srpskoj teologiji. Suprotno očekivanjima, njegova pesma nije išla nadole, on ju je uzdizao u svetlost i postavljao joj pitanja. Njegovo pesničko oko bilo je nepotkupljivo, opažajući nesavršenosti, kako spoljnog sveta tako i svoje. Bio je gotovo opsednut svetom mrtvih i svojom pesmom isticao kako ni smrt ne prekida zajednički život u Hristu – kazao je Vukašinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
