Pravi praznik za slušaoce žedne onog naročitog u živom umetničkom zvuku – beogradske harfistkinje Milana Zarić i Gorana Ćurgus odlučile su da premijerno u Srbiji izvedu pozno delo legendarnog stvaraoca Karlhajnca Štokhauzena „Radost“ (Freude), nastalo krajem 2005. po narudžbini Milanske katedrale, a u čast duhovnog praznika Pedesetnice. U Sali Beogradske filharmonije prisustvovali smo međutim slavljenju kreativnog uskrsnuća, jednom od onih događaja koji uznemiruju, očaravaju i nadahnjuju. Ovo je upravo ona vrsta koncertnog iskustva nakon kojeg svi izlaze napolje kao nesumnjivi vernici muzike.
Od samog starta prisustvujemo dakle ovde zvučnom urastanju dve harfe jedne u drugu, dok se čudesni pev harfistkinja, pun zanetosti dok izgovaraju stihove himne „Veni Creator Spiritus“, priključuje ovom uzdizanju nadahnuća, formirajući tako svojevrsno Sveto trojstvo muzike. Zraci treperećeg zvukovlja koji vas isprva miluju poput neke nenadane sunčeve žarkosti u sred koncertne sale, postaju u međuvremenu sve ekstatičniji, gotovo nalik onoj mandolini iz „The Battle of Evermore“ Led Zeppelin, a ljupki glasovi zadobijaju takođe izvesne odlike rokenrol personalnosti – pada vam na pamet Džulijana Hetfild na Giant Sand albumu „Swerve“, recimo. Načini sviranja harfe ovde su oneobičeni, čak i ako deluju poznato, glasovi se pretvaraju u uzdahe, šapat, neodoljivo opstajanje na suglasnicima, a onda opet u poj anđela koji dodiruju kakve svoje lire, dok marširanje vibracija između instrumenata i stihova formira prave virove zvučnih ideja. U ovom Štokhauzenovom delu sve je odistinska radost misli, pravi plamteći vodoskoci novih i novih sadržaja, koji grabe napred, ne ostavljajući vašu maštu na miru. Udišemo ove razlebdele kosmose muzike kao kiseonik neke nove slušalačke planete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
