„Nije dobro, ako opet bude ovako. Neće moći. Bezvredna će biti podrška strane ili domaće kritičke javnosti, brojnost publike, medijska prisutnost. Festival mora imati stabilan izvor finansiranja i čvršće odnose sa drugim festivalima i pozorišnim kućama. Tu smo već predložili ojačavanje umetničko-selektorskog tima. U organizacionom smislu moramo takođe još mnogo da radimo bez obzira na to što to izuzetno funkcioniše i što nas ima malo stalno zaposlenih…“, kaže za Danas direktor Bitef teatra Miloš Latinović, a povodom diskusija pokrenutih nakon reči selektorke Anje Suše, objavljenih u našem listu.
* Prošlo je dovoljno vremena od završetka Bitefa da se nekako svedu računi. Sa kakvim predznakom vi potpisujete ovaj račun?
– Bitef festival koji je nedavno završen obeležili su veliki napori svih zaposlenih i angažovanih lica da se selekcija i ukupna organizacija uspešno realizuje, jer smo znali da nema dovoljno novca za sve potrebe, ali nismo hteli da odustanemo. Posvećenost ljudi koji rade Bitef festival, tako što nakratko iskorače iz obaveza Bitef teatra, generiše jedan neverovatan optimizam i uverenje da radite najbolji posao na svetu, kojim doprinosite da postoji i bude najlepša manifestacija koja je vaše životno opredeljenje. Takođe, kada vidite pozitivno opredeljenje brojnih gostiju, njihovu zahvalnost i želju da ponovo dođu, jasno vam je koliku vrednost imate u rukama i koliku obavezu imate da negujete tu retku biljku.
* Selektorka Bitefa Anja Suša u autorskom tekstu u listu Danas iznela je strepnje da Bitef ubuduće neće moći da bude ono što je bio za života Jovana Ćirilova, pa i to da se protiv ovog festivala sa pedesetogodišnjom tradicijom i svetskim renomeom smišljeno i planski radi. U kojoj meri ste saglasni sa stavovima vaše koleginice?
– Anja Suša, selektorka Bitef festivala, iznela je opravdanu bojazan, usled nedostatka sredstava, za budućnost Bitefa kao kulturne manifestacije u estetskom smislu, jer Bitef je ozbiljan internacionalni festival i mora imati primeren budžet. Ne delim, međutim, uverenje da se o „glavi“ festivala radi smišljeno i sistematski, pošto su na otvaranju festivala bili gradonačelnik Siniša Mali i sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević. Njihov dolazak može da znači samo podršku festivalu, a u određenom smislu ih i obavezuje. Drugo, još pri donošenju budžeta za ovu godinu „alarmirali“ smo nadležne u Sekretarijatu za kulturu i Skupštini grada o nedovoljnom iznosu opredeljenom za Festival. Za nas je smanjenje budžeta bilo apsolutno iznenađenje, jer su nas gradonačelnik Siniša Mali i njegovi saradnici javno pohvalili zbog nagrade za najbolji regionalni festival prošle godine. Shvatili smo, međutim, taj budžet kao realnost, ali smo zajedno pokušali, i još uvek pokušavamo, da pronađemo rešenje za nastalu finansijsku situaciju. Bitef festival i Bitef teatar, koji je prošle godine imao jednu od najboljih sezona od osnivanja, sa šest nastupa na festivalima (između ostalih Sterijino pozorje, Infant, Rijeka, Novi tvrđava teatar) i osam nagrada, oduvek su imali oponente i bili osporavani. Mislim da je to normalno, jer zašto bi, u današnjem svetu različitosti, postojala opšta saglasnost. Prava umetnost je uvek stvarala polarizaciju, ali je i trijumfovala.
* Kako vi vidite aktuelnu raspravu u javnosti koja je započeta pošto se festival završio?
– Polemika je otvorena u estetskom smislu, i držim da je to dobro za festival. U suštini, mislim da selektor, u našem slučaju Anja Suša, ima pravo da brani svoju selekciju, estetskim argumentima koji određenu predstavu preporučuju za datu selekciju. S druge strane, kritičar je ima pravo da kaže svoje mišljenje o poslu selektora, o kvalitetu festivala ili pojedinačno neke predstave. Kritičar je, prema mom mišljenju, odgovoran svojoj savesti i redakciji koja ga je „delegirala“ odnosno za koju radi. Kada su polemike u ovim koordinatama, onda su one blagotvorne za teatar i umetnost, ali kod nas, sve, pa i ova naša priča, uvek se prelije na lični plan.
* U kojoj meri se tu radi o praznini koju je ostavio Jovan Ćirilov, a u kojoj o nečemu što javnosti možda nije poznato?
– Jovan Ćirilov je učinio sve da Bitef festival i posle njega postoji. To je najvažnija karakteristika genijalnih ljudi, da za svoj izum, svoj projekat, svoju kuću, svoju vlast, obezbede naslednike. Nije Tesla izumeo struju samo za svoju hacijendu. Tako i Ćirilov nije Bitef napravio samo za vlastitu zabavu nego na radost i zadovoljstvo publike koja je i ove godine, prvi put bez njegovog prisustva, pohrlila da vidi predstave Bitef festivala. Ćirilov nedostaje Bitef festivalu, jer nam nedostaje njegova spremnost da jednostavno, bez drame, reši probleme, da nam oponira u organizacionim pitanjima. On nedostaje Bitefu jer je stizao na mnoga mesta, jer je bio institucija i ambasador festivala, Beograda i Srbije. Taj prostor ne možemo ispuniti.
* Najzad, kakvu budućnost vi vidite za Bitef?
– Što god mislili o Bitef festivalu, na kraju će se ispostaviti da je on neophodan ovoj državi. Bitef festival je u onoj kutiji koju šaljete u svemir da bi predstavili svoju zemlju. Možda ga pošiljaoci baš i ne vole ali je vredan, koristan, dobar za prepoznavanje kulturnog koda. Bitef je dakle naša lepša prošlost, sadašnjost i budućnost.
Dijalog sa osnivačima
– Bitef festival je i osmišljen kao mesto susreta različitih poetika, ideologija, pogleda na svet i umetnost. Dakle, ne kao mesto gde se „lakira“ i udvorički sve podržava (što je danas u umetničkim krugovima trend), a onda iza leđa „naopako“ i ružno govori. Bitef je dijalog. Takođe, postoje vremena u kojima se ne podržava dijalog, ali i to se „preboli“. Mi trenutno vodimo dijalog sa osnivačima, i verujem da su oni danas, posle 49. Bitefa, mnogo svesniji njegovog značaja i uticaja nego što je to bio slučaj kada su donosili budžet za 2015. godinu i to je dobro.
* Pomenuli ste da razumete da selektorka Bitefa trpi mnogo pritisaka. Jesu li to jednostavno profesionalni pritisci ili postoji makar deo tereta koji je nametnut spolja?
– Selektorski posao je izuzetno težak, pritisak je ogroman, pogotovo kada je reč o referentnim festivalima kao što je Bitef. Kompleksnost tog zadatka nije sadržana samo u izboru predstava, nego u zadovoljavanju festivalskog i ličnog koncepta, usklađenost sa budžetom, vremenom, terminima… To su sve profesionalni pritisci kojih ste svesni od početka rada i koje prihvatate onda kada preuzmete selektorsku funkciju. Tu nema ljubavi, niti bekstva. Selektor mora da ima autonomnost, ali time bira duboku usamljenost i neprestana preispitivanja. Izbor je takođe i stvar senzibiliteta. Posao selektora, međutim, jeste javan i kao takav u apsolutnom smislu podleže kritičkom promatranju, stručnoj analizi, podržavanju i osporavanjima. Naravno da postoje i brojni neprofesionalni pritisci (lične želje, prijateljske ponude, bratska činjenja) i o tome bi se moglo napisati nekoliko tomova, ali to je deo ovdašnjeg „folklora“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
