Izložba grafika i crteža Mihaila Petrova (1902 -1983) pod naslovom „Prostori promene“ otvara se večeras u 19 sati u Galeriji SANU i trajaće do 21 septembra. Postavka obuhvata 37 grafika i 12 crteža što je mali segment u odnosu na radove Petrova koji se čuvaju u zbirkama Muzeja savremene umetnosti, a koji ne mogu da se vide zbog „rekonstrukcije“ matične zgrade Muzeja.
– Ovom prilikom koncentrisali smo se samo na grafički deo Petrovljevog rada s obzirom na to da je on bio i slikar i kritičar, bavio se primenjenom grafikom, bio pedagog – kaže za Danas Žaklina Ratković, viša kustoskinja MSUB i autorka izložbe. Ona ističe da je, osim što je jedan od najznačajnijih naših umetnika, Petrov uneo velike novine u grafiku. Njegovi radovi su objavljivani u avangardnim publikacijama Zenit, Dada Tank i Ut, koji su bili odmak od tradicionalnih postulata. Petrov je bio veoma obrazovan – kupovao je časopise, putovao, sam učio nemački i francuski da bi mogao da čita literaturu, pratio teorijske tekstove, tako da je i teorijom i svojim radom želeo da unese nešto savremeno u našu umetnost, ukazuje Ratkovićeva.
Prve njegove grafike, koje su se pojavile kada je imao 19 godina, rađene su u ekspresionističkom duhu i prema mišljenju naše sagovornice stoje rame uz rame sa grafikama nemačkih ekspresionista, da bi potom krenuo u čistu apstrakciju što je bila velika novina za naše prostore u to vreme. Njegov Autoportret iz 1921. godine, takođe u ekspresionističkom duhu, posebno je upečatljiv. Ta izlomljena forma, odmereni odnosi tamnog i svetlog, snažne deformacije, daju ovoj grafici izuzetno sugestivan izraz koji mu obezbeđuje mesto među remek delima naše grafike tog perioda, smatra Ratkovićeva.
– U jednom međuperiodu okrenuo se od svojih avangardnih shvatanja kada se pridružio idejama socijalno angažovane umetnosti i bio uključen u ideološke tokove naše države, međutim, nakon te faze socrelizma ponovo se vraća počecima tako da je zatvorio krug. Krenuo je u eksperiment istraživanje materije, prostora i oblika i ponovo se vratio apstrakciji – podseća naša sagovornica. Ona ukazuje kako Petrov tada uvodi neke nove postupke kao što je tehnika meke prevlake. Umesto da crta po osnovi on u nju utiskuje realne materijale, kao što su žica, kanap, tkanine, metal, drvo – insistirajući na koncentraciji i taloženju slojeva.
– Lazar Trifunović, koji je bio jedan od zagovornika enformela, smatra da su te njegove grafike veoma bliske onome što se tada dešavalo u enformelu u slikarstvu. Petrov ne istražuje samo fizičke osobine grafike već želi da je uvede u savremene misaone tokove i savremeni trenutak – zaključuje Žaklina Ratković.
Izložbu će večeras svečano otvoriti akademik Dinko Davidov.
Rembrantu u počast
– Mihailo Petrov je sve svoje grafike stvarao u crno-belim odnosima. Veoma je neobično da u njih nije uvodio boju. Jedan od takvih amblematskih radova je „Rembrantu u počast“ na kome možemo da vidimo s koliko mnogo pijateta se on odnosio prema grafici. Naglašava jake kontraste, forme, oblike, boje samo na osnovu crnog i belog – istakla je u razgovoru za Danas Žaklina Ratković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
