Ranko je bio neobičan anđeo u surovom zmijskom svetu

Taj centar već nekoliko godine dodeljuje najvećim autorima sedme umetnosti sa ovih prostora priznanje „Trepetalo iz Trogira“ (rodnog Rankovog grada), a ovaj put ono je pripalo Lordanu Zafranoviću. Tako je jednoglasno odlučio regionalni žiri u sastavu: Janko Baljak (Beograd), Veljko Krulčić (Zagreb), Dušan Makavejev (Beograd), Igor Galo (Pula) i Zorica Jevremović Munitić (Beograd) uz sledeće obrazloženje: „Lordan Zafranović je svojom poetikom, senzibilnošću i empatijom za likove i situacije koje je predstavljao, utemeljio senzualni i humani pristup telu na filmu. Kao retko ko među našim filmskim režiserima našao je meru za angažman i formu. Mediteranac po osećanju sveta, Otočanin sa Šolte, Zafranović je decenijama delio filmsku i privatnu priču sa dalmošem iz Trogira Rankom Munitićem. O svojoj kinematografskoj ostavštini filmskim autorima i regionalnoj publici uspeo je da ostavi potresno svedočenje film 'Testament'.“

Zafranović, koji je nagradu primio iz ruku prošlogodišnjeg laureata Dušana Makavejeva, zahvalio se rekavši da mu je to verovatno najdraže priznanje jer ga je dobio od ljudi koje strahovito ceni. On se u svom obraćanju podsetio svojih i Rankovih zajedničkih godina – od amaterskih dana u rodnoj Dalmaciji, preko mediteranske filmske poetike koju je Ranko tako dobro razumeo i objašnjavao, a Lordan najbolje na ovim našim prostorima stvarao – do trenutaka raspada zajedničke zemlje i izbeglištva koje ih je rasulo na različite strane, ali ih nikada nije razdvojilo, već su nastavili da brinu jedan o drugom, baš kao braća.

„Ranko je bio neobičan anđeo u surovom zmijskom svetu“, rekao je Zafranović dodavši da su njegove zasluge u jugoslovenskoj kinematografiji „goleme“. On je podsetio da je ta kinematografija bila na svetskom nivou sa svojim autorima, školama, produkcijom, a da se na današnjim primerima pojedinačnih naših kinematografija koje se realizuju u zatvorenim krugovima, poluamaterski sa propašću velikih filmskih kuća poput Jadran filma (ili u Srbiji Avala filma), očituju posledice raspadanja pomenute zemlje i njene kinematografije. Štaviše, u njima, tj. konkretno u Hrvatskoj,nema više mesta za jednog Zafranovića,što je „obrazloženo“ i time da je njegov film „Jasenovac“ bio srpska propaganda u vreme devedesetih. Ipak, primetio je Zafranović, film je jedini koji još uvekpokušava da spoji bivše kulturne centra nekadašnje zemlje, sve ostalo nakon ratova devedesetih – identično je. I mladi koji su odrastali u vremenima strašne nacionalističke propagande ne mogu drugačije da razmišljaju. Zbog toga, smatra Zafranović, u Hagu bi trebalo suditi i svim tadašnjim direktorima i urednicima medijskih kuća. „Od potresa koji nam se dogodio, mi nismo skinuli ni prašinu, a daleko smo od toga da nešto počnemo graditi“, zaključio je on.

Sama dodela odigrala se, kao i svake godine, na rođendan Ranka Munitića u njegovoj i Zoričinoj kući koja je i prostor pomenutog Centra, i ovaj put krcatog prijateljima i zaljubljenicima u film i Munitićev lik i delo. Bili su tu članovi žirija, reditelji Dušan Makavejev i Janko Baljak, pa Puriša Đorđević, kompozitorka Ivana Stefanović, rediteljke Ivana Vujić i Tatjana Mandić Rigonat i mnogi drugi.