So long, Lale, so long!

U ispraćajnoj povorci bili su i bivši ministar Dušan Petrović, glumci Marko Živić, Branislav Trifunović, Neda Arnerić, Miša Janketić, Rada Đuričin, zatim dramaturg Jovan Ćirilov, reditelj Kokan Mladenović, Leontina Vukomanović i brojni drugi.

– Lale je bio ličnost izvan serije. Nepredvidiv čak i za mene koji sam ga dugo poznavao. Znam da bi voleo da se ovom prilikom izbegne sentimentalizam… Imao je dar za prijateljstvo, pravo, suštinsko, civilizovano. Svako od nas je osoben, neponovljiv, jednom iznenada bačen… a Lale je bio neponovljiviji od svih. Bio je neobično skladno i sposobno biće. Voleo je život i sve što on nosi: dobru hranu, dobro piće, tompus i erotski strejt užitak… So long, Lale! So long… – oprostio se dramaturg Jovan Ćirilov.

Od Radovana Laleta Đurića oprostio se i Dragoš Stojanović, direktor Kliničko-bolničkog centra Zemun, kazavši da je počivši kršio zakone fizike i prirode, bivajući istovremeno hiljadama milja daleko, recimo u Americi, a istovremeno sasvim blizu onih koji su mu duhom bliski.

– Mnoge od nas Lale je bezbedno proveo kroz mnoga životna iskušenja. Kad je muka – Lale, kad je nemaština – Lale, kad je raskrsnica neka – Lale, kad su ljubavni problemi… tu je Lale. Znao je naše duše bolje od nas samih. Kao svakog Srbina, Nišliju… bilo ga je pomalo sramota da bude osetljiv, sentimentalan, nežan i plačljiv na tuđu muku – kazao je.

Glumica Dara Čalenić u ime svih umetnika poslednji put je pozdravila Laleta Đurića stihovima španskog pesnika Horhea de Manrikea.

Nakon opela, okupljeni su sa porodicom ispratili Radovana Laleta Đurića do grobnog mesta, gde se skupu obratila glumica Rada Đuričin, rekavši kako je slikar podsticao svakoga koga je poznavao, te da je uvek u očima imao nešto detinje, a u koraku uvek žurbu, kao da mu je zima… te da je blagošću podsećao na heruvima podignutog krila…

Najzad, kovčeg je spušten uz pesmu Arsena Dedića „O, mladosti“.

Đurić je bio slikar, skulptor, dizajner, a ono što je smatrao najvažnijim – bio je mecena mladih umetnika u Srbiji. U Beogradu je radio kao dizajner i scenograf u Narodnom pozorištu, a slikarstvo je učio u Veneciji i Amsterdamu, dok je u Parizu imao atelje. Živeo je u Njujorku od 1973, gde je imao i reprezentativnu galeriju. Njegovi umetnički radovi danas su u privatnim, korporacijskim i bankarskim kolekcijama širom Amerike i Evrope. Takođe, izlagao je u bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji i SAD.

Rođen je 7. maja 1945. godine u selu Ljubatovica, kod Bele Palanke, a osnovnu i srednju školu završio je u Nišu.

Niš art fondacija realizovala je i nacionalne konkurse za dizajnere i pisce, a bila je i organizator vrednih izložbi slika, kao i svetske izložbe eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija.