Sto dela iz Muzeja savremene umetnosti

– Osetili smo dužnost da serijom ovakvih izložbi prezentujemo čitavom regionu blago koje posedujemo – rekao je Vladislav Šćepanović, v.d. direktor MSU, dodajući da ova kuća funkcioniše u veoma teškim okolnostima, pre svega zato što nema razumevanja po pitanju rekonstrukcije Muzeja. – Iako se mi svim silama trudimo da je ubrzamo, nemamo pravog sagovornika u Ministarstvu kulture. Pokušavamo na ovaj način da skrenemo pažnju kakvo bogatstvo posedujemo i koliko je ono važno za sve nas. Kada bi zgrada Muzeja bila otvorena, ovakve izložbe bi se mnogo češće dešavale, ali prevashodno iz edukativnih razloga smatramo važnim da naši građani vide dela koja čuvamo – istakao je Šćepanović. On je spomenuo da je ova izložba samo segment, jer će se kasnije raditi na drugoj polovini 20. veka, a umetnost MSU kroz pi-ar aktivnosti biće promovisana u čitavom regionu.

– Kroz seriju ovakvih izložbi promišljaćemo kako će izgledati naša nova stalna postavka, a takođe ovaj projekat govori o politici Muzeja danas koja podrazumeva zastupljenosti svih medija i svih istorijskih perioda. Dok sam na čelu Muzeja, neće biti nikakvih favorizovanja, oslanjaću se isključivo na reference. Dakle, neću imati nijednu svoju doktrinu koju ću slediti, već su držati tendencije koju je muzej gradio tokom svih ovih godina – napomenuo je Šćepanović.

Budući da je Dejan Sretenović, autor koncepcije i postavke izložbe, bio sprečen da dođe na konferenciju za novinare, u njegovo ime je govorila kustoskinja Mišela Blanuša. Ona je naglasila da se izložba, kako je Sretenović naveo, tipološki može odrediti kao pokazna izložba „iz kolekcije“. Cilj je da se široj javnosti predstavi kolekcija MSU ne bi li se, unekoliko, premostila nemoguća situacija koja je rezultirala višegodišnjim odsustvom reprezentativne postavke moderne i savremene umetnosti u glavnom gradu Srbije. Blanuševa je ukazala na značaj kolekcije MSU, koja je postala nezaobilazna za istraživanja vezana za jugoslovensku umetnosti 20. veka u čitavom regionu.

– Posle raspada Jugoslavije u Beogradu, u našem muzeju, ostala su najreprezentativnija dela hrvatskog, slovenačkog i bosanskog modernizma. Hronološki period od 1900. do 1945. izabran je iz tehničkih razloga i zbog toga što je zbirka iz tog vremena istorijski najudaljenija, a samim tim i najmanje poznata mlađim generacijama. Kako i naslov izložbe kaže, reč je o 100 najznačajnijih dela do 1945. ne samo po izboru autora, već i po mnogim studijama i knjigama koje smo dosad imali prilike da pročitamo kod nas. To su dela koja čine osovinu našeg modernizma od impresionizma, plenerizma, ekspresionizma, postkubizma, apstrakcije, ekspresionizma boje, socijalne umetnosti, intimizma do posebnog segmenta koji će predstaviti istorijske avangarde – konstruktivizam, zenitizam i nadrealizam. Postavka će obuhvatiti dela iz više zbirki – slikarstva, crteža, grafike, skulptura i novih medija, to jest, fotografije – objasnila je Blanuševa. Tokom izložbe, koja će trajati do 18. maja, predviđen je bogat prateći program, a publika će moći da vidi dela koja zaista dugo nisu izlagana kao što su – „Pijana lađa“ Save Šumanovića, „Mesečina“ Rihara Jakobiča i „Pogreb u Sićevu“ Nadežde Petrović .

Umetnost nikoga ne zanima

– Nismo dobili dinara od Ministarstva kulture za ovu izložbu, iako ona postoji u budžetu. Inače, ovo je treća izložba koja se radi bez njihove finansijske podrške od početka godine. Sve što radimo, činimo na bazi dobre volje ljudi koji su nam izašli u susret kao sponzori – rekao je Šćepanović i dodao da i naši privrednici, iako su u pitanju veoma bogata preduzeća, koja su, u nekom smislu i režimska, nisu izašli muzeju u susret i podržali izložbu. – Mnogo se priča o kulturi i da je svi mi podržavamo, ali kada od njih zatražite pomoć, brzo shvatite da ih to nimalo ne zanima.