Tačka preko koje se ne prelazi

David je istakla da joj je važno da kaže da je i sama u sredu podnela ostavku na mesto v.d. KCB, kome je od 1986. poverena organizacija Oktobarskog salona. Zato što, kako je kazala, ne želi da učestvuje u provincijalizaciji kulture i umetnosti i njenom svođenju na lokalni karakter. David je rekla i da je pod pritiscima već šest meseci, te da je došao trenutak za stavljanje tačke preko koje se ne može preći. Prema njenim rečima, moguće je da se to desilo i zbog toga što je ukazivala na nedopustivosti u vezi s projektom „Beograd na vodi“. Na njeno mesto stupa Ivona Jeftić, kako saznajemo, profesorka književnosti po obrazovanju. David Zarić, koja je inače po obrazovanju arhitekta, istakla je da je ponosna na ono što je lično i zajedno sa svojim kolektivom uradila za KCB, i pozvala građane na otpor prema projektu „Beograd na vodi“. A tačka preko koje se ne može preći za članove upravnog odbora Oktobarskog salona takođe predstavlja odluka da Salon postane manifestacija bijenalnog karaktera, zbog čega su svi oni (Mišela Blanuša, Neda Knežević, Srđan Đile Marković, Vladislav Šćepanović i Mia David Zarić) podneli ostavku.

David Zarić je podsetila da je sa Vukosavljevićem u januaru ove godine razgovarala o Oktobarskom salonu i njegovom pretvaranju u bijenalnu manifestaciju i naglasila da je i tada bila kategorična u odluci protiv ovakvog formata.

– Ovakvo, netransparentno donošenje odluka, bez ikakvog konsultovanja sa ljudima iz struke ili javne rasprave je postalo praksa u Beogradu i mislim da je ovo samo jedna od strašnih stvari koja nam se dešava u poslednjih nekoliko nedelja, među kojima je i gušenje medija – smatra Mia David Zarić.

– Skandalozna je odluka beogradskih vlasti da Oktobarski salon bude bijenalnog karaktera u trenutku kada u Srbiji nema manifestacija savremene umetnosti – rekao je dr Vladislav Šćepanović, profesor na FPU za Danas, i podsetio da ova smotra znači mnogo za našu kulturu zato što je međunarodnog karaktera.

– Niko iz Odbora nije konsultovan. Rečeno nam je samo da se gradski sekretar za kulturu Vladan Vukasavljević posavetovao s nekim drugim ekspertima iz savremene umetnosti u vezi sa tim. Ne sa nama koje je Grad postavio. Svi smo podneli ostavke jer ne želimo da učestvujemo u proganjanju savremene umetnosti u Srbiji – naglasio je Šćepanović.

Doktor istorije umetnosti Branislav Dimitrijević ukazao je da je sad jako važno da se javnost okupi kada se praktično ukida Oktobarski salon jer je obrazloženje odluke gradskih vlasti doneto bez ikakve konsultacije.

– Ako se sada ne skupe i ne okupe svi ljudi koji se bave kulturom, postavlja se pitanje ko je sledeći. Najlakše je bilo ukinuti Oktobarski salon je oni dobro znaju da jer najmanje otpora i najmanje snage kod ljudi koji se bave savremenom vizuelnom umetnošću. Zato što ih ima najmanje, zato što po prirodi stvari savremena vizuelna umetnost uvek ide iz pozicije slabosti. Ona stalno i barata s pozicijom slabosti i zbog toga je njena uloga u društvu bitna, kao i zato što se stalno bavi poljem izvan spektakla. Zato je ona najranjivija i zbog toga je najlakše upravo u tom polju ukidati, smenjivati itd. I to je proba da se za godinu dana ukine Bitef, Belef, Bemus, da se za dve-tri godine ukinu zapravo sve kulturne manifestacije u Beogradu. I naravno da se oteža po svaku moguću cenu rad svih institucija kulture. I sad je zaista prilika da se ovde stavi tačka na proces koji je krenuo sa smenom Sretena Ugričića u prethodnoj vlasti. Tad je ta Pandorina kutija otvorena jer je ukinuta autonomija institucije upravo tim aktom. I ovo sad ide nekako kao vrućim nožem kroz maslac. S tim što se prvo ukidaju oni s najmanje otpora.

Branislav Dimitrijević ukazuje i na to kako se ukidaju pre svega institucije nastale u vreme prosvećenog socijalizma i to one koje su centralne za savremenu umetnost. Muzej savremene umetnosti u Beogradu osnovan je 1965, Oktobarski salon isto početkom ‘60. i na taj način zapravo hoće da se kaže da je taj tip institucija vezan za vreme ideološkog jednoumlja, koji smo mi sada, bože moj, prevazišli novom tržišnom logikom, kao da ni institucije, ni velike kulturne manifestacije nemaju više za ovu politiku nikakvu funkciju osim mesta u kome bi se generirao nekakav privatan interes u kulturi.

Srpski i francuski akademik Vladimir Veličković takođe se slaže s tim da je odluka gradskih vlasti skandalozna.

– Smatram da je ta odluka skandalozna iako nisam uvek pristalica koncepta OS koji se praktikuje ovih poslednjih godina. Medutim, apsolutno tu manifestaciju treba zadržati tako da on ostane godišnja izložba. A što se tiče samog konteksta kako ga uraditi, na koji način to sprovesti, kojim sredstvima, o tome možemo da diskutujemo. Sada je važno napraviti napor da se jedna velika kulturna manifestacija koja je toliko dugo trajala održi po svaku cenu – napominje Veličković.

I članovi Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda Vesna Danilović i Miša Mogorović složili su se da odluka Grada nije u redu, jer niko od njih nije konsultovan niti obavešten. Donošenje tako odgovorne odluke, koja se tiče ukupne javnosti, nije smelo biti prepušteno isključivo odbornicima Skupštine grada Beograda, istakli su. Oni su takođe napomenuli da su javne, kritički intonirane debate već nekoliko godina unazad, na inicijativu KCB-a i dela stručne javnosti, bile organizovane u okviru pratećih programa Oktobarskog salona. U KCB je 55 zaposlenih, ovogodišnji 55. OS nosi naslov „Stvari koje nestaju“. Konferenciji za novinare u KCB prisustvovao je veliki broj ljudi iz kulturne javnosti.