Beograd – Novi Lagunin književni klub, koji je zakazan za večeras u 18 sati u Delfi kafeu u SKC-u, posvećen je životu i stvaralaštvu velikog nemačkog pisca, nobelovca Gintera Grasa. O književnosti nedavno preminulog autora, njegovoj „gdanjskoj trilogiji“ i romanu „Pseće godine“ govore Ivan Ivanji, Grasov dugogodišnji prijatelj, pisac i prevodilac, Nikolina Zobenica, šef Odseka za germanistiku na F
Beograd – Novi Lagunin književni klub, koji je zakazan za večeras u 18 sati u Delfi kafeu u SKC-u, posvećen je životu i stvaralaštvu velikog nemačkog pisca, nobelovca Gintera Grasa. O književnosti nedavno preminulog autora, njegovoj „gdanjskoj trilogiji“ i romanu „Pseće godine“ govore Ivan Ivanji, Grasov dugogodišnji prijatelj, pisac i prevodilac, Nikolina Zobenica, šef Odseka za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Andrej Ivanji, novinar.
Roman „Pseće godine“ problematizuje pojavu nacizma u monumentalnoj, epskoj panorami događaja i likova. Priča o usponu i padu Trećeg rajha napisana je iz perspektive žrtve, svedoka i krivca.
U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern.
Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi, iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao.
Ginter Gras je rođen u Gdanjsku 1927. Otac mu je bio protestantske vere, a majka katolkinja poljskog porekla. Sa četrnaest godina pristupio je Hitlerovoj omladini, a s petnaest je bio dobrovoljac u podmorničkoj službi. Prvu zbirku pesama objavio je 1956. Zatim su usledile pozorišne drame i romani „gdanjske trilogije“: „Limeni doboš“, „Mačka i miš“ i „Pseće godine“. Ginter Gras je bio angažovan i u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke. Njegov bogat književni opus doneo mu je brojne ugledne književne nagrade i intelektualne počasti. Godine 1999. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
