Trijumf na papiru

Kao kustoskinja Muzeja grada Beograda i izložbe čuvenog renesansnog nemačkog umetnika, Vanušić već nedeljama unazad u medijima ukazuje na poseban značaj određenih Direrovih ostvarenja – „Nosorog“, „Vitez smrt i đavo“, grafičke listove iz „Trijumfalne povorke“, koji će premijerno biti prikazani, te impresivne predstave iz ciklusa „Apokalipsa“. Kako su nastala ova dela, koliko vremena je bilo potrebno Direru da ih uradi, zašto su mu određene teme bile važne i na osnovu kojih vizuelnih predložaka ih je tako precizno ilustrovao. Recimo, amblematičnog „Nosoroga“…

Danijela Vanušić priču o ovom delu započinje podsećanjem da je u doba renesanse radoznalost bila vrlina, da je to period velikih otkrića i putovanja koja su omogućila da artefakti i roba iz celog sveta počnu da dolaze u Evropu.

– Interesovanje ljudi je bilo posebno izraženo za neobične, dotad neviđene pojave. Slična situacija se dogodila i sa nosorogom koga je Manuel I, kralj Portugala, dobio od indijskog sultana na dar 1515. godine. Ova egzotična životinja bila je izložena na trgu u Lisabonu pre nego što je po želji kralja bila poslata kao poklon papi Lavu X u Rim. Novost o tome se brzo proširila i kako Direr nije bio u mogućnosti da za tako kratko vreme ode do Lisabona i sam je vidi, na osnovu grube skice i opisa koji je dobio od prijatelja koji je životinju video, napravio je crtež i izveo drvorez. Prema nekim istraživanjima za to mu je trebalo samo pet dana i ubrzo je počeo sa produkcijom grafičkih listova – kaže Vanušić.

Ona dodaje da je Direr želeo da bude među prvima koji će prikazati tu neviđenu životinju.

– Bila je to novost koju je morao ispratiti odmah kako bi ostvario dobit od prodaje grafika. U isto vreme njegov učenik Hans Burgmajer, čija će dela biti prikazana na izložbi, takođe je uradio grafiku nosoroga. Danas je sačuvan samo jedan primerak i on svedoči koliko je Burgmajerov nosorog bio bliži realnom izgledu životinje ali on nije uspeo da zadobije pažnju savremenika kao Direrov prikaz i ubrzo je zaboravljen – objašnjava Vanušić.

Prema njenim rečima, „Nosorog“ Albrehta Direra je imao i velikog uticaja na kasnija umetnička ostvarenja, počev od Rafaela pa sve do Salvadora Dalija.

Direrovo ostvarenje „Vitez, smrt i đavo“ ima mnogo tumačenja u vezi sa tim na osnovu kojih tekstualnih i vizuelnih predložaka je izvedeno. U svakom slučaju, ono je postalo simbol moralnog kompasa i imalo je snažnu propagandnu moć.

– „Vitez, smrt i đavo“ jedna je od tri grafike nastale 1513/4. poznate kao majstorski bakrorezi. Druge dve su „Melanholija“ i „Sveti Jeronim u svojoj ćeliji“. Često se prilikom tumačenja ovog dela citira deo psalma u kome se kaže „Iako hodam kroz dolinu senki i smrti, neću se bojati zla“. Konjanik je prikazan kao „Histov vitez“ i predstavlja otelotvorenje moralnih vrlina. Tema gravire „Vitez, smrt i đavo“, koju je Direr jednostavno nazvao Jahač, najverovatnije je izvedena iz „Priručnika Hristovog vojnika“ Erazma Roterdamskog, koji u svom delu kaže „… da ne biste skrenuli sa puta vrline zato što je on grub i tegoban… i zato što neprestano morate da se borite sa tri podmukla neprijatelja predlažemo vam da sve ove demone i utvare koje vas napadaju ignorišete i ne osvrćite se za njima …“, priča Vanušić

Prema njenim rečima hrabar vitez prikazan na graviri otelovljuje ideal, kako estetski, tako i moralni. „Njegovo držanje je uspravno, a oklop sjajan. Način na koji drži koplje potvrđuje da je on miroljubiv i samopouzdan. Kod njegovih nogu je prikazan pas, simbol vrline. On verno prati svog gospodara, iako su mu se na putu isprečili gmizavci i lobanja. Psi su korišćeni u umetnosti renesanse kao česta ikonografija za opreznost i odanost.“

Vanušić pojašnjava da viteza sa njegovog puta vrline ne može da pokoleba ni Smrt, koja stoji ispred njega sa peščanim časovnikom u ruci kao simbolom koji ukazuje na prolaznost života, ni Đavo, koji ga prati u stopu.

– On mirno prolazi u društvu svog psa. Visoko iznad ove mračne šume diže zamak na horizontu sigurno uporište i očigledno odredište putovanja.

Sva Direrova dela i njegovih savremenika, koja će do 31. oktobra biti izložena u Konaku kneginje Ljubice, potiču iz istočnoslovačkog muzeja Košice. U grafičkom fondu ove institucije čuva se 40 drvoreza Trijumfalne povorke i četiri lista Velike trijumfalne kočije, rad Albrehta Direra koji će biti premijerno prikazan na ovoj izložbi.

Car Maksimilijan I naručio je gigantski friz u slavu svojih političkih uspeha, pojašnjava Vanušić.

– Svoje lične uspehe želeo je da predstavi širokoj javnosti i ovekoveči ih za budućnost, imitirajući slavoluke i trijumfalne povorke rimskih careva. Zbog nedostatka novca, odlučio je da trijumf izvede na papiru. Značaj štampe u književnoj i vizuelnoj propagandi je u to vreme bio nemerljiv, a izbor papira, osim što je znatno smanjio troškove celog projekta, omogućavao je da se istovremeno reprodukcije postave na više željenih lokacija, gde su veličale uspehe cara i njegove dinastije. Ovaj složen propagandni program carskog trijumfa sastojao se od tri dela: Trijumfalnog slavoluka, Trijumfalne povorke i Velike trijumfalne kočije.

Vanušić kaže da je izrada ciklusa drvoreza za Trijumfalnu povorku započeta 1512. godine, po nalogu samog Maksimilijana, koji je aktivno učestvovao u odabiru tema i njihovom vizuelnom rešenju.

– Dizajn i izvođenje trajali su sedam godina, kada su, zbog careve smrti, prekinuti. Za to vreme urađeno je više od 130 drvenih matrica, a ceo friz je bio dugačak 54 metra. U izradi su učestvovali: Hans Burgmajer (67 drvoreza), Albreht Aldorfer (38), Hans Špringinkle (20), Albreht Direr (2) i drugi. Svečani ulazak vojske počinje glasnikom koji jaše na grifonu i objavljuje carevu slavu na sve strane sveta. Ispred cara prolaze kneževi Nemačke i carevi dvorani, zatim idu trijumfalna kola, koja prikazuju njegove ratne podvige. Povorka je i važan dokumentarni izvor za proučavanje detalja muzičkih instrumenata i ratne opreme iz tog perioda – ispričala je Danijela Vanušić za Danas.

Preveo je reči u slike

Direrove, kao i grafike njegovih savremenika, imale su snagu govora i u tom smislu posebno je značajan način na koji su umetnici interpretirali tekst i prikazivali religiozne teme. Da bi ilustrovao „Apokalipsu“, Direr je radio na osnovu biblijskih opisa kataklizmičnog kraha sveta. Rezultat je bio impresivan. – Preveo je reči u slike, bio je to vizionarski poduhvat za svaku pohvalu i prvi put da je jedan veliki umetnik samostalno objavio i ilustrovao jedno ovakvo delo – kaže Vanušić. – Ova originalna i genijalna interpretacija otkrovenja jevanđeliste Jovana je posebna sa mnogo aspekata, recimo samo način na koji je Direr zamislio nezamislivo – kraj sveta i prikazao ga u slikama punim naboja, dinamičnosti i napetosti. Svaka od ilustracija pravi tranziciju iz ovog sveta u sledeći, u gornjem planu je strašno stradanje a u pozadini prelepi pejzaži, mirne reke, brodovi kuće – objašnjava sagovornica Danasa.