Vilijem Bašinski (William Basinski), taj kultni istražitelj porekla melanholije i njenog bazičnog zračenja unutar svih nas ponaosob u današnjici kroz zvuk, stigao je konačno u Beograd da odista uveliča Ring Ring festival 2014 Extended jesenju ponudu u Kulturnom centru Rex. Nakon Made To Break prošle nedelje, kada se Ring Ring pleme izgleda tek zahuktavalo, dolazak Bašinskog izazvao je istinski delirijum još unapred.
Prepunjena sala Rexa, atmosfera i doslovno kao na rock koncertu, sedenje na stolicama, ali i podu, posvuda oko tamom zaogrnute scene i jedan plemić savremenog zvuka usred nje – ako niste bili tamo, ostaje samo da žalite zbog toga. Odavno nismo iskusili kao publika ovakvo uzbuđenje i docnije predavanje plimi zvukovlja. Nedostajaće nam to zadugo.
Bašinski je odabrao da ovom prilikom izvede tri svoja komada u Rexu – najpre čudesne Cascade i Deluge, te za kraj Melancholia II. I onda, kako je krenuo taj pokret ljeskanja plave vode na ekranu za njim, uronili smo u spokojstvo, teško iskazivo poznatim rečima. Taj mir živog pomicanja kakvih mikro-tokova utehe poput halucinacije svetala, ugao posmatranja odnekud iz neizrecivosti takođe, prenosi se i na polje naših preobičnih ljudskih osetila. Ova muzika je toliko bujno čulna, dok naš pogled prati bistrinu i potom zamagljenost obrisa slike koja promiče pred nama, a i zvuci klavira unutar nje sustižu se ovde i metamorfoziraju, prelivajući se jedan preko drugog, te tvoreći tako u ponavljanjima, stalno pomalo izmičućih trenutaka susreta svojih grupa, prave malstreme ehoa, interferencije odjeka, jedan zbilja samosvojni dugački zvon iz dubina. Vibracije trepere, svetlo i tama igraju se našim vidom, pretvarajući plavo u crno-sivo, noć se odnekud zaorila nad ovom golemom, uzdrhtalom vodom, no ona svejedno ne prekida svoje proticanje. Iz gromada zvuka ponovo sežemo u prozračnost nakon opojnih smeša muzike i svaki njen tajanstveni komadić odlazi nekuda put prostranstava niz daškove sećanja.
Naredni komad usredsređen je na čestice motiva, prepune boja i snova, pucketanje kakve stare gramofonske ploče, bol uhvaćen u pokretu, ali tako da vas nakon nekog vremena ohrabruje svojom stalno iznova obnavljanom snagom, da bi završni deo ove ekskluzivne zvučne predstave, praćen kricima prepoznavanja i oduševljenja iz auditorijuma, ponovo nas ščepao u dugačke pruge vodenog i vremenskog podrhtavanja, tako nezaustavljivog, samo pokatkad kao zatočenog u kakvom hramu trenutka, tokom kojeg zvuci odišu nekom vrstom dečaštva oslušnutog odnekuda napolju, van tog magijskog kruga posvećenosti, uskovitlanim dejstvima čulnog, dok ste vi sami tronuti kao pri nekoj nepoznatoj molitvi. Smlavljujuće setno, ali puno plemenite radosti. Spiritualno iskustvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
