Umetnik Vladimir Nikolić, čija se izložba „Kraj sveta“ otvara sutra u 19 sati u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, pevaće u znak dobrodošlice publici zajedno sa „Uhom“. UHO, to jest, ujedinjeni horovi, izvešće sa svog repertoara, između ostalog i numeru „Uho i ti“ revolucionarnih stihova: „Padaj silo i nepravdo – nabrusimo kose – stan’ Neretvo – budi se istok i zapad…“
UHO je u stvari antifašistički ogranak alternativnih horova koji su inicirali hor „Proba“ i grupa „Škart“. Oni u svoje nestalno članstvo uključuju i druge, vanhorske pojedince i grupe, bez obzira na to imaju li talenat i sluh. UHO obnavlja antifašistički repertoar, pravi nove aktivističke pesme i razvija forme javne probe uključivanjem svih prisutnih u izvođenje programa. UHO nije gluho (kao što ni uvo nije gluvo). Stoga i ne čudi što će im se u pop ap prostoru KCB, gde će održati svoj mini koncert, priključiti Nikolić, čija je umetnost, moglo bi se reći, takođe aktivistička. Na izložbi „Situated self“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu bio je njegov video „Death Anniversary“ u kome se vide on i profesionalna narikača na grobu Marsela Dišana kako svako na svoj način odaje počast liku i delu ovog značajnog umetnika. Nikolić posvećeno i ćutke stoji dok profesionalna narikača opevava Dišana. U videu „Ritam“ Nikolić je, kao komentar na ekspanziju kvazipravoslavlja u Srbiji, zamolio prijatelje različitih opredeljenja da se krste u tehno ritmu. U ovom radu tako učestvuju ljudi – od agnostika, preko vernika, do ateiste, a svi se krste, uglavnom u istom – tehno ritmu. I tako dalje. Na predstojećoj izložbi Nikolića nastavlja da zanima nova kultura gledanja, u kojoj odavno živimo. „Stvarnost je stala u sliku koja zahvaljujući savremenim nosačima ide svuda sa nama s obzirom na to da nije više fizički uslovljena u prostoru. Ipak, videti nešto znači smestiti ga u celinu, sistem, koji sami menjamo. Kako i na osnovu čega se danas formira sistem u kojem prepoznajemo ono što vidimo“, pita se Nikolić.
U Podroomu on će predstaviti radove iz serije Ogledala, koji daju ili vraćaju slici njenu „fizičku“ dimenziju, zadržavajući pritom pažnju posmatrača i otvarajući prostor da se slika doživi. Evocirajući pitanja o slici i njenoj percepciji danas, Nikolić zauzima kritički odnos prema aktuelnoj vizuelnoj kulturi u kojoj se odnos između slike i svesti o istoj skriva iza ideje da je sve slika. Vladimir Nikolić (1974) živi i radi u Beogradu, a učestvovao na brojnim renomiranim domaćim i inostranim izložbama i manifestacijama. Na nekim od njih je bivao i nagrađen. Recimo na 50. jubilarnom Oktobarskom salonu „Okolnost“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
