Srpska akademija nauka i umetnosti održala je juče svečanu akademiju povodom stogodišnjice rođenja pisca i akademika Branka Ćopića. O piscu su govorili akademici Svetozar Koljević, Matija Bećković, a glumac Vojislav Brajović besedio je odabranu Ćopićevu prozu i poeziju. Takođe, prikazan je i video-zapis iz 1966 – Ćopićeva Priča o pisanju.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Važio je za seoskog pripovedača pa i seljaka, a nije bio ni jedno ni drugo, a šta je bio, tajna je u njemu duboko zakopana, da je možda ni sam nije nikad otkrio. Činilo se i da ne govori svojim glasom nego bobonja kako bi što više ličio na Grmečliju i približio se govoru svojih zemljaka i književnih junaka… Nisam sreo nijednog Krajišnika na koga je ličio. Kao kakav nežni i prozračni nordijski plavušan koji se umeće i predstavlja kao Nikoletina Bursać. U svakom slučaju, prerušavao se u nekog drugog, svestan da onakav kakav je bio ne može opstati na svetu… – kazao je Matija Bećković. Kako je istakao, Ćopić je na tragu Dostojevskog smatrao da je svako od nas odgovoran za sve što se zbiva.
„Rat je sramota i greota za svakog živog stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni vuci“, citirao je Ćopićev zaključak i „ukupno, skupo plaćeno zaveštanje pisca golubijeg srca, bojovnika i begunca“.
Svetozar Koljević osvrnuo se na Ćopićev „rekvijem patrijarhalnoj kulturi“ kao naličju urbane kulture, njene emotivne uzdržanosti, proračunatosti i licemerja.
– Neka obeležja patrijarhalne kulture, njen kult prirode, dobronamerne neposrednosti i porodične privrženosti često se u novije vreme ukazuju u idiličnom svetlu. U tom smislu Ćopićeva proza se doziva s nekim obeležjima patrijarhalne kulture njegovog detinjstva, katkad i sa autobiografskim primesama u pozadini… – kazao je Koljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
