Ženska maskarada u liberalnom kapitalizmu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Priča o Nori Helmer i nesalomivim „stubovima“ razotkriva lice i naličje kapitala kao mehanizama razvoja i uništenja društva i pojedinca. Čovek je beznadežno mala, tužna i smešna figura u takvom svetskom poretku. Nora je iz Lutkine kuće pobegla u svet da bi tamo, kao da je u pozorištu ili u „kući lutaka“, odigrala sve uloge koje su joj namenjene, dok se granice između Ibzenove drame i drame Elfride Jelinek, između citata, predstave, realnosti, fiktivne prče o prodaji zemljišta fabrike tekstila, i pozorišta, neprestano, kroz scensku mašineriju ili fabrički pogon, uspostavljaju, prepliću i ruše. Ovo je tragična farsa o dostignućima i mogućnostima socijalne pravde, feminizma, emancipacije i kapitalizma – ističe rediteljka Snežana Trišić.

Kostimografkinja Maja Mirković naglasila je da joj je ovaj komad poslužio kao poligon za ispitivanje rodnih uloga, a ponajviše maskarade kao neodvojivih aspekata roda po mnogim teoretičarima od Žaka Deride do DŽudit Batler.

Nataša Tapušković, kojoj je poverena naslovna uloga, smatra da je jezik ove predstave specifičan i time gotovo poseban karakter na sceni.

– Šta je to što Nora želi? Jezik kojim je komad pisan nametao je i sam stil… Nora samu sebe ironizira u prvoj sceni i bilo mi je teško da pronađem ugao iz kojeg ću da branim njen lik. Čitajući intervjue sa autorkom, shvatam da je ironija njen način molitve: podsmevajući se, ona se istovremeno moli za toga kome se podsmeva – kazala je Nataša Tapušković.

Komad i predstava preispituju mesto i ulogu žene pitajući se hoće li Nora uspeti da ostvari svoju želju i žudnju za samoostvarenjem ili će morati da prihvati sudbinu koju joj je odredila istorija dramskog teatra, da li će uspeti da ispuni svoje planove ili će morati da se pomiri sa mestom koje joj je namenilo savremeno potrošačko društvo.

Uz Natašu Tapušković na sceni su i: Branislav Lečić, Vojin Ćetković, Nataša Ninković, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Anđelika Simić, Goran Daničić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Vesna Stanković, Andrijana Oliverić i Marko Janketić. Iza scene i oko nje u ovoj predstavi su dramaturg Periša Perišić, scenograf Darko Nedeljković, kompozitorka Irena Popović, te koreografkinja Sonja Vukićević.

Dramaturški intro

„Komad-prvenac austrijske spisateljice Elfride Jelinek 'Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društva' napisan 1977, povodom stogodišnjice Ibzenove 'Lutkine kuće', ukazuje na teme koje su, vremenom, prerasle u pravu literarnu opsesiju: demitologizovanje kanonskih tekstova kao sredstva ideološke vladavine, kontinuitet patrijarhalne strukture u kapitalističkim tržišnim ekonomijama i ograničenja utopijskog individualizma u feminističkim mitovima… Dok je fokus u Ibzenovoj Nori na životu-laži iza kojih se njegovi likovi skrivaju, centralni problem u komadu E. Jelinek jeste ideološka laž…

Priroda diskursa kroz istraživanje prirode jezika i njegove sposobnosti da preformuliše, ponovi i prevede već izgovoreno – ono je što Jelinekovu, prilikom pisanja, uistinu zanima…“, ističe Periša Perišić.