Zvezdana noć

Ne tražimo više pravi put, ovaj je dobar: dakle, idemo, najviša tačka. Pošto se smrkava oko šest popodne, a put je nedavno otvoren, vožnja kolima do nje bila je tamni vilajet. Doslovno. Ispred i iza nas: mrak, potpuni. Nema osvetljenja na putu. Vozi se dugo. Kola uglavnom silaze odozgo, a mi se penjemo. U onom plutonovskom mraku osećate se kao da ne možete nazad, kao da nema prostora, toliko tesno izgleda. Puna koncentracija vozača i suvozača. Na kraju, iznenađenje. Mnoštvo ljudi parkiralo se na vrhu, a može se kupiti i čaj i hotdog na kiosku. Neočekivano! Zvezde su načičkane na nebu, ali ne figurativno već zaista, jedna preko druge, gusto zbijene. Gubim naočare za sunce, najdraže, pretpostavimo da su mi negde ispale u svoj toj očaranosti u mraku. I nisam ih našla, kupila sam sutradan nove, još lepše, sa okvirima u boji vode sa jezera u Hati. Druga vožnja bila je do Abudabija. Velika džamija, koja je više turistički označena, sa elektronskim časovnikom unutra i lusterom čudnog dezena, previše modernog za moj ukus. Ipak, svetlost je zanimljiva oko nje i na njoj. I ponovo, čini mi se da to nije toliko tema za pisanje koliko za fotografiju. Zato se ja povlačim i ustupam mesto objektivu. Ako se vratim na sam grad, Dubai, pisaću o šoping molu. Ali, ne zato što me šoping najviše zanima, niti zato što je toliko nezaboravan kako se reklamira, nego zato što se tu nalazi japanski lanac knjižara Kinokuniya. Pitam u knjižari za arapsku sekciju. Tu pazarim poklone nekim prijateljima i nalazim Blejkovu poeziju za brata. A sada, naravno, o knjigama koje sam sebi pazarila… Arabic Poems dvojezično izdanje, a u njoj otvorena stranica odmah na pesmi ’’I want to make you a unique alphabet’’ (In it I want the rhytm of the rain, the dust of the moon, the sadness of the grey clouds, the pain of the fallen willow leaves, under the wheels of autumn), zamamno i koncizno – da li je onaj Arapin iz Hate poželeo to sa nama dvema? Drugi naslov je Love’s Alchemy, pesme iz sufizma, koncept ljubavi koji uključuje erotizaciju kosmosa, doslovno, sa pesmom ’’That which frees you from your tiny self also is love’’, koja je jedna od najlepših u toj antologiji, ne samo kao pesma već i kao konstatacija. Roman Black Book of Arabia autorke čiji stil podseća na posao kojim se u stvari i bavi – fešn magazin za žene, dakle, ništa književno zaista, ali dotakla je teme koje su pomalo nedodirljive u kulturološkoj šemi koja je tamo servirana. Palestinski pesnik Mahmoud Darviš sa naslovom Unfortunately It Was Paradise i Lorkom utkanim u njegovu poeziju, koji u meni izaziva jedno od najvećih pesničkih iznenađenja, i revelacija, u poslednje vreme. Sve to svakodnevno čitam pomalo u Dubaiju, u pauzama pisanja i, svakako, šetnji i obilazaka. Moram priznati da je more uvek izbor bez kajanja. More. U beskraj more. Stene koje su do same vode, na koje možete doći jednostavno. Vetar. Rasterivanje loše energije, lošeg raspoloženja, svih dilema. More koje se vidi i sa prozora stana gde odsedam, koje umiruje kad god pogledate na tu stranu. I tako, privilegovano, obnavljate svoju energiju danima.