Beograd:Spomenar dve dinastije

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Pre svih postavku su prošlog četvrtka, baš na dan rođenja poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, prvi videli članovi Svetog arhijerejskog sabora SPC koji su u pauzi višednevnog majskog zasedanja „crkvene skupštine“ bili gosti na tradicionalnoj večeri kod starešine Kraljevskog doma Karađorđević prestolonaslednika** Aleksandra.

Da li ima nečeg novog što se još može ispričati o tradicionalnom srpsko-ruskom prijateljstvu, koje se odražavale i veze između Karađorđevića i Romanovih od vremena vožda Karađorđa do tragičnog ubistva ruske carske porodice posle Oktobarskog prevrata u Rusiji? Mnogo toga, sudeći prema eksponatima, dokumentima i fotografijama, za koje je predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović rekao na otvaranju da su „spomenar dve dinastije, čiji su narodi bolje živeli s njima, nego sa onima koji su ih rušili“. Vojnički deo „priče“ počinje učešćem 20 ruskih konjičkih i pešadijskih pukova u Prvom srpskom ustanku i odlikovanjem koje je Karađorđe dobio od ruskog cara Aleksandra Prvog. Za razliku od kralja Petra Prvog Oslobodioca koji je bio francuski đak, njegova dva brata – Đorđe i Arsenije, kao i oba sina – Đorđe i Aleksandar završili su ruske vojne škole. Knez Arsenije – Arsen, otac knez Pavla i deda nedavno preminulog kneza Aleksandra, imao je u Rusiji, ali i van nje, uspešnu vojnu karijeru, a za suprugu je odabrao jednu od najbogatijih ruskih plemkinja tog doba knjeginju Aroru Pavlovnu Demidov od San Donata.

Bračne veze i planovi između srpske i ruske vladarke kuće u prvoj naslednoj liniji zauzimaju posebno mesto na ovoj izložbi. Kći kralja Petra Prvog Jelena Karađorđević, nesuđeni lekar, udajom je ušla u rusku carsku porodicu. NJena ljubavna priča sa knezom Ivanom Konstantinovičem Romanovim, koji je zbog srpske princeze, navodno, zaboravio carevu ćerku veliku knjeginju Olgu, oživljena je kroz fotografije, bračni ugovor, koji je sastavio car Nikolaj Drugi, svedočanstva o zbližavanju vladarskih porodica…. Kneza su 1917. ubili boljševici u Alapajevsku. Knjeginja Jelena je uz pomoć srpskih, švedskih i norveških diplomata uspela da napusti Rusiju, sa decom je otišla u Francusku. Više se nije udavala, umrla je 1962. u Nici, a njen sin Vsevolod smatran je jednim od dvojice glavnih pretendenata za rusku carsku krunu. Ova izložba podseća i da je kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj kao prestolonaslednik zajedno sa predsednikom vlade Nikolom Pašićem početkom 1914. išao u Petrograd da isprosi jednu od carevih ćerki veliku knjeginju Tatjanu. Taj brak se zbog Prvog svetskog rata, u koji je car Nikolaj Drugi ušao zbog Srbije i prevrata u Rusiji, nije ostvario. Posebno je zanimljiva fotografija na kojoj su se tokom leta te 1914. našle nesuđena srpska kraljica i njena rumunska rođaka princeza Marija od Hoencolerna, buduća supruga prvog jugoslovenskog kralja – majka kraljice Marije bila je sestra od tetke cara Nikolaja Drugog.

Pre postavke o Romanovima, Dvor je prilikom nedavne posete princa Čarlsa Srbiji priredio izložbu o vezama između Karađorđevića i vladajuće britanske dinastije Vinzor.