Biser kiparskog ostrva

Istorija Girnea je duga. Prve naseobine datiraju iz neolitskog perioda, oko 5.000 godina pre nove ere, a procvat je doživeo u vreme antičke Grčke. Rimljani, Vizantija, Otomanska imperija… vlasti su se smenjivale a Girne je, zahvaljujući položaju, uvek bio prosperitetan i značajan lučki i trgovački grad. Nakon propasti Otomanske imperije, Kipar postaje britanska kolonija. Nezavisnost stiče 1960. godine, međunarodnim ugovorom čiji su garanti bili Velika Britanija, Grčka i Turska. Ugovorom je dogovorena podela vlasti između dve etničke zajednice, tako što je kiparskim Turcima, koji čine oko 20 odsto stanovništva, garantovano 30 odsto mesta u državnim strukturama, 40 odsto u policiji, funkcija potpredsednika države, kao i faktička mogućnost da blokiraju odluke kojim su ugroženi njihovi, savremenim balkanskim rečnikom rečeno, «vitalni nacionalni interesi». To se nije dopadalo mnogim kiparskim Grcima, koji su «sanjali» ujedinjenje sa «maticom» Grčkom, a kiparske Turke smatrali za «neprijatelje» koje treba iseliti u Tursku. Milom, a, ako treba i silom. Drugi deo kiparskih Grka se zalagao za samostalni Kipar, ali su smatrali da država ne može da bude efikasna uz toliku političku moć kiparskih Turaka. Prvi predsednik Kipra arhiepiskop Makarios je 1963. predložio ustavne reforme kojim bi Turci ostali bez prava garantovanih ugovorom o nezavisnosti, što je za njih, naravno, bilo neprihvatljivo. Došlo je do prvih međuetničkih sukoba i stacioniranja snaga UN. Ujedinjenje je priželjkivala i vojna hunta koja je sedamdesetih vladala Grčkom i čije su pristalice na Kipru okupljene u oružanoj formaciji EOKA B, koju Turci krive za brojne zločine, državnim udarom 14. jula 1974. smenili arhiepiskopa Makariosa. Činilo se da je ujedinjenje Kipra i Grčke gotova stvar, ali je, pozivajući se na međunarodni ugovor o Kipru i zaštitu turske manjine, turska vojska 20. jula 1974. počela intervenciju i relativno brzo zauzela trećinu ostrva. Laički rečeno, grčka vojska pokušala, ali turska uspela u svojim planovima. Invazija turske vojske donela je podelu ostrva i preseljenje stanovništva, kiparskih Grka sa severa na jug, a kiparskih Turaka sa juga na sever Kipra. Kirenija je zvanično postala Girne. Do tada većinsko grčko stanovništvo iseljava se na jug, u međunarodno priznatu Republiku Kipar. Pojedine kuće kiparskih Grka i danas su prazne u Girneu koji ima 30-ak hiljada stanovnika, uglavnom Turaka. Mada mnogi tvrde da je ovaj grad, zbog međunarodnih sankcija, doživeo kolaps nakon turske invazije, na prvi pogled se to ne vidi. Girne je daleko od «grada duhova» kako su ga nazivali pojedini zapadni mediji. Štaviše. Ovog leta bilo je kao u košnici, a kada bi zalutao neko ko ne zna «političku» pozadinu, činilo bi mu se da je Girne tek jedan u nizu bisera Mediterana, grad sa bogatom istorijom, raskošnom arhitekturom, prelepim plažama. Turizam ponovo cveta, otvoreni su brojni hoteli, prodavnice brendirane robe, restorani, kafići… Većinu turista čine Turci iz Turske, ali ima sve više «pravih» stranaca, tradicionalno najviše Britanaca.