Brige ostavljene u pesku

Istog časa, iz rupica sa svoda aviona pokulja para i obavi nas. „Azijski duh“ zadrhta, prope se, i uz škripu jurnu. Vešto „pretičući“ oblake ubrzo uroni u beskrajno nebesko plavetnilo. Ispod nas, u tirkiznoj vodi Pacifika, kupalo se sunce. Vremena je bilo toliko da za posluženje dobijemo – bombonu! Posle slatkog zalogaja slećemo na majušnu pistu ostrva Katiklan. Sa aerodroma „Kodofredo Ramos“, odlazimo do brodića i uz pomoć toplog vetra ubrzo stigosmo u Borakaj – jedno od filipinskih ostrva iz snova…

„Šešir, longi i papuče, pa krenite duž plaže!“, sa širokim osmehom i na odličnom engleskom jeziku savetuje nas debeljuškasti čuvar plaže Filipinac Bili. I baš taj večito prisutni filipinski osmeh za koji kažu da vredi više nego hiljadu reči, jedna je od osnovnih obeležja ovog naroda

Sve je na Filipinima ljupko – deca, žene, ljudi, ptice, kuće, bašte, školjke, pirinač, polja… Miroljubivi i blagi, ljubazni i predusretljivi u stanju su ceo dan da presede na plaži i u senci neke palme posmatrajući more ili prolaznike. Razgovor započinju sa „Po“ ( jeste), a završavaju sa „bahala na!“ ( „što ide to će doći!“), jednostavni i skromni, ljudi uživaju u običnim stvarima.

Obala borakajska je rajska sa belim peskom, čistim morem i pirogama – ribarskim čamcima sa „skijama“ sa strane. Obala borakajska je oivičena vitkim palmama i dugačkom utabanom ulicom (namerno se ne betonira zbog autentičnosti)! Po danu, ona je načičkana niskim tezgicama sa mnoštvom ogrlica, narukvica i ukrasa od školjki. Okačeni na granama drveća, u lampionima jarkih boja i neobičnih oblika gore sijalice mlečnim svetlom i čudesnim sjajem. Noću, ta ista obala postaje glavna promenada sa beskrajnim redom belosvetskih turista udešenih i napirlitanih za sve vrste provoda. Suprotno od tamne mase mora, punim sjajem blješte tesno zbijeni restorani, kafei i barovi. Istaknuti „metarski“ jelovnici nude specifičnu filipinsku hranu pretežno svežu ribu kao i sve plodove mora. Specijaliteti kao „labu-labu“ , (ružičasta riba) „turo-turo“ ili „biraj-biraj“ (sve što prstom pokažete priprema se i kuva specijalno za vas). Uz muziku koja na sve strane trešti i meša se sa večernjim vetrom koji dolazi sa mora, možete sesti i u neki „kamajan“ – tradicionalni restoran gde nema escajga već se sve obavlja prstima! Ako vam i to dosadi možete zakoračiti sa druge strane palmi, na plažu – sesti na ležaljke, i uz odsjaj svetla na mokrom pesku, sa zadovoljstvom posmatrati lokalno stanovništvo. Svečano odevene borakajske porodice sa decom u organdinskim haljinicama (paralelno sa promenadnom ulicom i masom raspojasanih turista), izlaze u večernju šetnju. U mokrom pesku iza sebe, ostavljaju stope i svoje male brige.