Čarobna zavodljivost grada

Jer, u tim trenucima ljudski duh, uzburkan ljubavnim vibracijama, spreman je da uoči do najsitnijeg detalja svu lepotu i prefinjenost, da shvati suštinu umetničkog izraza velikih stvaralaca, kao i snažnu potrebu graditelja za grandioznim zamasima kojima grad obiluje. Proleća 2013. godine imala sam sreću da ispunim sve pomenute preduslove.

Nakon napornog poslovnog perioda uzela sam duži odmor i odlučila da se uputim na pravo studijsko putovanje u Pariz. Grad sam već pomalo poznavala jer sam ga od detinjstva posećivala, ali uvek na najviše desetak dana. Svakako da je to tada bilo dovoljno da iz više navrata posetim najznačajnije muzeje kao što su Luvr, Orsej, Roden, centar moderne umetnosti Žorž Pompidu… kulturno-istorijske spomenike poput Trijumfalne kapije, Palate Invalida, Napoleonovog groba, Trga Konkord, Aleksandrovog mosta, Granpalea, Ajfelovog tornja… crkava poput gotske katedrale Notr Dam i bazilike Sakr Ker, Jelisejskih polja, umetničkih četvrti Monmartr i Monparnas, groblja Per Lašez na kome počivaju mnoge značajne ličnosti (Balzak, Šopen, Oskar Vajld, Edit Pjaf, Marija Kalas, Džim Morison…), nekoliko pozorišta kao Komedi Fransez i Marinji na Jelisejskim poljima, Operu Garnije, bioskope (u jednom od njih, pored Jelisejskih polja, kao devojčica sam imala premijeru filma ''Varljivo leto '68”, u kome sam igrala jednu od pet glavnih uloga), dvorce Fontenblo i Versaj, da “bocnem” noćni život u sjajnim klubovima i zabavu na najčuvenijim turističkim mestima sa revijalnim programima kao što su Mulen Ruž, Krejzi hors, Lido… da okusim kuhinjske gurmanluke i omirišem modna zbivanja po kojima je Pariz takođe čuven… Ali sve te kratke posete nikako nisu bile dovoljne za sve ono što sam od malena maštala da u glavnom gradu Francuske još istražim i proživim.

Tako sam u rano proleće 2013. godine započela svoj višemesečni boravak u raskošnom, inspirativnom i zavodljivom gradu koji sam žudela da upoznam iznutra. Da upoznam Pariz i prepustim se svakodnevnom životu u njemu, sa svim onim uobičajenim obavezama koje jedna Parižanka može da ima. Ali i dugačkim šetnjama bulevarima, uz reku Senu, po parkovima, arondismanima… istraživanju po manje zvučnim ali isto toliko dragocenim muzejima, galerijama, po jazz klubovima, vinarijama, kupovini na pijaci i otkrivanju različitih kombinacija ukusa… Želela sam da pokušam da bolje upoznam mentalitet ljudi, njihove navike i običaje, vidim neke svoje prijatelje, pogledam koju predstavu… i, zašto ne, napravim neke poslovne kontakte. Takođe, čovek sa kojim sam bila u vezi živeo je u ovom magičnom gradu i celom mom boravku dao posebnu čar. Tako je još jedan od pomenutih preduslova za potpuni doživljaj Pariza bio ispunjen, a to je – ljubav!

     Živela sam u 17. arondismanu, u Rue de Levis, blizu živopisnog parka Monceau poznatog po čestim održavanjima tematskih mini-sajmova kao što su sajam antikviteta ili sajam rukotvorina, cveća… Ulica Levis je danju bila zatvorena za saobraćaj, osim za vozila nabavke u određenom terminu. Nedeljom se u njoj održavala pijaca na otvorenom gde su se na tezgama mogli naći najraznovrsniji plodovi. Bilo je tu voćki sa svih krajeva sveta, meni znanih i neznanih, organski gajenog povrća, začinskog bilja (uglavnom iz Provanse) koje je svojim opojnim mirisima mamilo kupce u prolazu a mene budilo u zoru kroz odškrinuta vrata balkona. Najveću gužvu po tezgama pravile su gomile jarko žutih banana, poreklom sa Martinika (čuvenog karipskog ostrva i prekomorske teritorije Francuske). Posebnost ovim uličnim pijacama davali su prodavci sa keceljama oko vrata koji su neretko zvučali kao da se svađaju a zapravo su iz sveg glasa izvikivali ponudu proizvoda sa svojih tezgi.