Čaša gorkih suza

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Neki, opet, kažu da je naziv grada potekao zbog stavljanja jaja u malter kako bi bio čvršći, a tvrđava jača. Svejedno. Kako tada, tako i danas maleni grad je izuzetan po mnogo čemu. Jajce je jedno od malobrojnih očuvanih utvrđenih gradova sa svim odlikama urbanog središta u 15. veku. Tvrđave, bedemi, džabhana, kule, zvonici, tabije i kapije, Jajce i danas čine gradićem kao s razglednica. To će reći ima takve ambijentalne i prirodne lepote da ne može u oko da stane. Atraktivni kompleks čine Travnička kapija i izvanredno lepa Omerbegova kuća iz 17. veka i jedna od najlepših česama koju podiže Šerifa hanuma, kćer tefterdara, visokog službenika na vezirskom dvoru u Travniku. Česme su kao i tabije, simboli Jajca. Ali sa koje god strane da krenete, odakle god da pogledate, sve zaseni jedinstveni prizor vode. Reka Pliva hladi kamen zidina, a pored nje se, kao u pesmi, savija „gajtan trava“, kraj koje ono momče peva: „Svaka tuđa zemlja, tuga je golema“. I odjednom, iz te hladovine, pred očima celog grada, usred njegova srca, sva tanana i tiha, plaho i bez ostatka daje se na ušću Vrbasu, onom što nosi jablan drvo. A tako ga nosi da kujundžija može skovati po želji „od zlata junaka“. Barem tako veli pesme. To gde se Pliva uliva u Vrbas vodopadom visokim 20 metara čini Jajce posebnim jer je to jedini vodopad na svetu usred grada i jedan od 12 najlepših. Prodavci suvenira kao da su jedini zaposleni u Jajcu punom priča koje istorija priča. Pa ko šta nauči. Gledam stamenu zgradu koja još stoji. Muzej AVNOJ-a. Baš tu, 29. novembra 1943. godine, dok je rat razarao Evropu, tu kraj tog vodopada, u srcu tog grada, na parče zemlje koje oslobodiše partizani, stigoše 142 delegata iz svih krajeva Jugoslavije da kao tekovinu narodnooslobodilačke borbe naroda i narodnosti udare temelje razumevanju. Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije postade zakonodavno telo nove Jugoslavije koja se gradila kao republika i federacija. Dve godine kasnije, posle izbora na kojima su prvi put i žene imale pravo glasa, 29. novembra 1945. godine u Beogradu, na predlog srpskih poslanika, usvojena je Deklaracija o proglašenju republike i ukidanju monarhije kao državnog uređenja. Mnogo istorije u malenom gradu kraj toliko vode na koji u ratu devedesetih navališe oni isti narodi, svojatajući ga, čerupajući ga, deleći ga. Valja predahnuti, odahnuti i uzdahnuti, kafu popiti. I odjednom, u restoranu kraj vodopada, čujem zaboravljenu pesmu. Vrti se „singlica“ u džuboksu kakav sam videla ne sećam se više kada i gde. Nigde, decenijama, ni u jednoj kafani, ni restoranu, niti na radiju, ne čuh taj popularni šlager Slavka Perovića s kraja šezdesetih godina: „Ja pijem čašu gorkih suza“.