Četvorokraka

U životu političkih stranaka kongresi su važna stvar i upriličavaju se da bi se stranke prenule iz učmalosti, uhvatile korak sa vremenom, da bi se apdejtovale, obračunale se sa mangupima u njihovim redovima i pripustile svežu krv u (po pravilu) sklerotična rukovodstva.

Ako se složite sa napred rečenim, složićete se i sa zaključkom da u tom smislu kongres SPS(b) uopšte nije morao biti održan jer je na kongresu ubedljivo (i vrlo predvidivo) pobedio jedini kandidat za predsednika, Ivica Dačić, a osim (delimično) Mrkonjića – koji ionako više spada u svet estrade nego politike – potpredsedništvo i ostalo vrhovništvo je ostalo isto. Ništa čudno, čestnejši đuturumi! SPS je stranka večitog statusa quo, što će reći – čuvanja stečenih pozicija, privilegija, feuda i pročih doživotnosti. Nije, međutim, SPS usamljena u tome. U Srbiji su manje-više sve stranke takve i u tim i takvim je strankama moguće (mada malo verovatno) smeniti predsednika na samo dva načina: kod bajagi demokratskih stranaka – pučem, a kod narodnjačkih – lapotom. Sećate li se koliko sam samo megabajta prolio na skretanje pažnje cenjenog publikuma na vrišteću činjenicu da je nerealno očekivati da u suštini autoritarne srpske političke stranke zavedu uzoran demokratski poredak, poštovanje procedure i „implementaciju“ zakonitosti. Nisam li – opsetite se – višekratno ukazivao da je čista budalaština očekivati da nam medijske slobode donesu partije u kojima ne postoje sloboda govora i sučeljavanje mišljenja.

Nije, ipak, da se baš ništa nije promenilo u SPS-u (b) i na SPS-ovom (b) kongresu. Promenjen je logo stranke. Umesto onog Mirinog cveta u kosi, Dačić je u sredinu ćiriličnog slova „P: zapandrčio zvezdu petokraku. Pa je posle, kad se dovranisao i kada je kada – prevejan kakav je – ukačio da to možda i nije bio najmudriji potez, blagoizvoleo dati izjavu da to u stvari nije petokraka nego velika novost u svetu naprednog pokreta – zvezda četvorokraka, pod čijim će nas znamenjem, kad osvoji planiranih milion glasova, Dačić uvesti u Evropsku uniju. Ja sam, međutim, skloniji da pomislim da je Ivica petokraku izvadio iz naftalina osokoljen ponovnim petokrakinim usponom u matuški Rusiji, što je u izvesnom smislu i lojalno od ličnosti koja je stub ruske politike u Srbiji. Intimno, držim da bi Dačić uradio mnogo bolju stvar da je umesto četvorokrake lansirao – trokraku. I to iz više razloga. Srbi se tri puta ljube u obraz, s tri prsta se krste, a na udicu trokraku se najbolje hvataju somovi.