U Sirogojnu i njegovom jedinstvenom muzeju na otvorenom, u kome se čuva tradicija seoskog života planinskih oblasti prostrane Dinarske regije, poslednjih decenija mnogi su pronašli davno napušten, izgubljen ili izmenjen zavičaj. Tako se na svojim putovanjima, u potrazi za slikovitim predelima kojima će ispuniti okvire zadatih tema u objektivu, u Sirogojnu i Starom selu zatekao i Rajko Karišić iz Vrbasa, poreklom, dalekim precima i kazivanjima pohranjenim u najdublja pamćenja, duboko vezan za dinarske brvnare, vatrene kuće i sopstvene korene. Taj susret je imao snagu otkrovenja, spoznaje dubine trajanja i čvrstine utemeljenja u postojbinu iznova pronađenih, neprolaznih vrednosti. Prvi, pa drugi i svaki sledeći boravak u tišini glasno prisutnih oblika i mirisa, neznanih, a odnekud znanih, bivao je sve dublji i prisniji, sve duži, iznova proživljavan umnožavanjem fotografija koje su nizale utiske i doživljaje iz Starog sela.
Dok posmatramo predstavljene čarobne prizore Rajka Karašića uhvaćene i zauvek sačuvane objektivom i srcem umetnika, nameće se više zaključaka. Svako ko tvrdi da su prizori fantastični, atmosfere – pomalo nostalgične, realizacija izvrsna, da – ''hvala Bogu da je to sačuvano'', samo je donekle u pravu, dok je, u suštini, sasvim promašio. Dublja je bit ovoga poslanstva. Jer pred posetiocima izložbe fotografija u Izložbenom holu RTS-a stoji i da je ovo monumentalni zapis o tragu vekova, od mnogobrojnih zlatnih rudnika zemlje Srbije, koje sve manje ima; zapis koji pred našim očima čili i nestaje; snishodeći se dublje, shvatićemo da je u pitanju još jedno pranje savesti onih koji bi o nasleđu, precima, kontinuitetu… morali ozbiljnije da brinu.
Ova izložba fotografije je, na kraju, jedna od bezbroj naših (uglavnom propuštenih) mogućnosti da nam svima bude bolje ukoliko se reda budemo držali, predanje poštovali i na spiralu kontinuiteta dodavali trudove svoje, ono neophodno sopstveno malo, generacijsko zrnce soli. U atmosferi istumbanih vrednosti ovo Staro selo – Sirogojno stoji kao mastodont, izgubljen u nekom (prethodnom) i vremenu, a bogami i prostoru.
Staro selo, koje mnogi i pamte bilo je model kako, s ponosom, sačuvati, proizvesti, upotrebiti, unaprediti, zaraditi, a da svima bude dobro i lepo. Danas ovo selo životari, tavori, čili, rekli bismo starim jezikom; jedva kraj s krajem pribira i čeka neko bolje i lepše vreme.
Jedan od onih koji se u dobrom pravcu trude jeste fotograf i neumorni poslenik Rajko Karišić. O Sirogojnu je čak tri knjige sačinio, mnogo izložbi postavio i u njima predstavio tek nekoliko stotina svojih čarobnih fotografija, od stotine hiljada koje je na ovu temu upodobio. Karišić je u Sirogojno došaone tako davne 1998. godine; i od tada redovno dolazi i dolaziće, kao zaljubljenik i zarobljenik mesta ovog. I ozbiljne tragove ostavlja. Vredan i znatiželjan, vidi i ono što nama običnima izmiče. Pad blende u pejzažu, odblesak s kapi rose, zaboravljeni trag nečijeg zametnutog postojanja, igru svetla na površi drveta, zatureni san u kolevci davno stasalog čeda, valere u tragovima nožića i drugih grebalica po uglačanim površima starog nameštaja, oljusnute gleđi na keramičkim ćasama, zdelama, čašama… prazni zjap dugo neupotrebljavanih bućki, stupa, zastruga, solira, ali i aktuelne tragove brige i postojanja – ivanjske i đurđevdanske venčiće, koje su nepoznate žene ostavile na ogradama, kapijama, klinovima o vratima kuća… A tek eksterijeri, ograde, okućnice, pejzaži pod snegom, zlato brezovog lišća pod niskim, jesenjim suncem, magle zlatiborske… Sve rečeno svodi se na jedno – uočavanje, prepoznavanje, zahvatanje i deskripcija atmosfera jesu vrhunske kategorije koje krase opus Karišića kada je Sirogojno u pitanju, a i inače. Sredstvima koja su mu data, objektivima kamera i svetlom, koje je i drugima na raspolaganju, on – stvara čuda od, na prvi pogled, običnih prizora i stvari.
Izložba „Staro selo Sirogojno – fotografije Rajka Karašića“ otvorena je do 29. marta u Galeriji RTS. Autori izložbe i ovog teksta su istoričari umetnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
