Dogodine u premijeršipu?

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }Ovaj stadion, koji niko ne zove modernim korporativnim imenom (pa nećemo ni mi), je za 25 godina od nenatkrivenih čučavaca na tribinama iza golova dobacio do deluks evropske kategorije. Usput je dočekao i ispratio brojne majstore igre i bio domaćih istorijskih utakmica (videti npr. pod 27.8.2003), velikih međunarodnih takmičenja i koncerata.

NJukasl Junajted već 87 godina čeka titulu, ali 52 hiljade ljudi se iz vikenda u vikend tvrdoglavo odaju više lošem nego osrednjem fudbalu. Cinici bi rekli, zato što se na severoistoku Engleske ne dešava bog zna šta. Ekscentrično ponašanje na tržištu fudbalera i katastrofalan menadžment su ove turbulentne sezone rezultirali neizvesnom borbom za opstanak. Ima li boljeg povoda i trenutka za posetu? Na dan utakmice grad od rane zore drma stadionska groznica. Svaki deseti stanovnik NJukasla će na tribine SJP, a skoro svaki drugi će meč uživo pratiti uz radio ili TV prenos. Svi lokali u centru grada (Bigg Market) su ispunjeni ljudima, najneverovatnijim crno-belim odevnim predmetima, suvenirima i fudbalskim pričama.

SJP dominira panoramom grada i ka njemu vikendom vode svi putevi. Planinarenje do nivoa 7 tribine Leazes End je zahtevna atletska disciplina, tako da poslednje piće valja odjaviti pola sata pre prvog sudijskog zvižduka. Na Leazesu su smešteni i navijači gostiju, kao i „bučni sektor“, koji aktivno prkosi instrukcijama o bezbednom posmatranju utakmice (tj. sedenju). Pogled sa nivoa 7 je varljiv i izaziva vrtoglavicu . A kome nije dovoljno, može posle utakmice da doplati za vođeni izlet na krov. Ovaj primer apsurdne komercijalizacije svega i najjeftinije ulaznice od 28 funti su naličje priče o famoznoj „sportskoj infrastrukturi“.

I na ovoj utakmici SJP je u 17. minutu, minutom aplauza odao poštu dvojici navijača NJukasla koji su poginuli u malezijskom avionu MH17 oborenom iznad Ukrajine, i to u trenutku kada su putovali da gledaju voljeni klub na pripremama. Puno emocija je bilo i na samom početku meča, kada su se NJukasl i njegovi navijači prisetili žrtava tragedije na Hilsborou. Korisne lekcije iz građanske vrline i (navijačke) solidarnosti.

Reč-dve o fudbalu. Kristal Palas je na severoistok Engleske doputovao sa idejom da sedi na lopti, otme bod i otprati NJukasl u drugu ligu. Pardjuova taktika bi možda i uspela da su igrači domaćih bili manje borbeni i da trećepozivac Karl Darlou nije odbranio penal. I to baš francuskom internacionalcu Kabaju, koga većina lokalaca i dalje doživljava kao pohlepnog i nezahvalnog francuskog tezgaroša, koji je na prvi mig sa strane pobegao iz NJukasla. Eto, čak i ova petorazredna fudbalska predstava ima svoju sporednu filmsku priču.

Posle jednog neuspelog kontranapada i pet minuta nadoknade, euforija se preliva na gradske ulice. Iz duge crno-bele kolone naizmenično odjekuju navijački prepevi pesama La Bamba, Gold (Spandau Ballet) i Freed from Desire. Duga je noć, dug je vikend, a razgovorima o fudbalu nikad kraja…