Grad ispod zemlje

                       Stene su meke,pucaju, krune se, kiše i sneg speru višak i gromade postepeno postaju džinovske figure fantastičnog oblika. – široko stabilno postolje se postepeno sužava i prerasta u tanak i visok vrat beličaste boje sa tamnom kapicom na vrhu. Mnogi od ovih dimnjaka su dvorogi, trorogi (kao tročlane porodice), ima ih u grupi od pet, dvanaest, dvadeset, a tu su i retki individualaci. Zbog gotovo iskonskog mira u kojem se može čuti samo cvrkut – ovo mesto nazivaju i Dolina ljubavi.

Teško je napustiti Paša-ba što se kao igla uvuče u svest i ostaje doživotno. Sa slikom čudesno-lepog vraćamo se i prolazimo pored zaseoka, naselja u stenama i – nikad viđenih hotela!

Jedan od najluksuznjiih i najskupljih, takođe ukopan u lavi, ima izgled pećine sa hrapavim prozorima, i zemljanim podom. Ko ga odabere boraveći u pećinskoj sobi često pomisli da je kod Kamenka i Kremenka! Začudo, takvi dolaze svakodnevno i sa svih strana sveta!

Stručnjaci kažu da je oblast Zelve, jedna od najlepših tačaka Kapadokije. Stešnjena u procepu između krečnjačkih stena sa bezbrojnim pećinama, odajama, stanovima i crkvama – Zelve je oduvek bila najsigurnije mesto za skrivanje hrišćana od najezde rimskih i arapskih osvajača. Uzana staza krivuda između dva visoka brda sa ukopanim svetilištima i ranohrišćanskim freskama. Na centralnom delu je crkva. Na vrhu zvonika je i krst i i polumesec što govori da su na ovom mestu živeli hrišćani i muslimani. Zajedno i u miru. Hrišćani su proterani iz Turske, a Muslimani ostali sve do 1950 godine. Ućhisar je visoka špicasta gromada i prirodno utvrđenje nad anadolskom ravnicom. Nekada, ovim predelom niko nije mogao proći neprimećen zbog nadzora nad putem koji je povezivaoTursku sa Istokom.Trgovci su plaćali harač, a posebno su kontrolisani karavani – važne karike na čuvenom Putu svile.

Do 1964 godine nije se znalo da u oblasti Kapadokije postoji podzemni grad. Posle jednog od potresa produbile su se pukotine i meštani su primetili da se na njihovom dnu nalazi nešto neobično. Obavestili su arheologe koji su ustanovili da ispod zemlje leži grad po imenu Kajmakli.

Grad potiče iz doba Hetita i smatra se da je nastao 1190 godine na površini od dva kvadratna kilometra. Kasnije je otkriveno još osam podzemnih nivoa, a samo prva četiri – za posetioce.

Kroz stenu su prokopana dva hodnika. Uzana i niska kao u najteskobnijem rudniku. „Ako se neko od vas plaši, neka ne ide jer – povratka nema!“, upozorava nas vodič. Manji broj naših saputnika kreće za njim, veći se vraća u kafe!