Grad iz 1001 noći

Kamene, uske uličice načičkane su starinskim čajdžinicama ili teterijama, koje su prepune mladog sveta. Dominiraju začini, papuče, nakit, razne đinđuve, orijentalni kolači, doneri – turski girosi, ručno pravljene kutije ukrašene sedefom. Boje i mirisi potpuno nas opijaju dok se provlačimo kroz gužvu. Na severu grada nalazi se Sveto brdo – Sacromonte sa kaskadno postavljenim kućama. Ovaj deo grada poznat je po koloniji Roma koji ovde žive u pećinama. Postoje čak i hotelski apartmani koji su smešteni u pećinama ovog brda. Kuće su bele, dok su prozori obojeni svetloplavom bojom. Sve je jako čisto i uredno. Nazivi ulica su napisani na velikim keramičkim pločicama i deluju jako simpatično. U kasnim večernjim satima ovde je jako velika gužva kada zvuci flamenka u Tablaos restoranima u pećinama uzburkavaju strasti. Prostorija je usečena u steni, niske polukružne tavanice, šerpe i lonci po zidu, male drvene stolice i mala scena sa tri stolice namenjena izvođačima flamenka. Strasti se uzburkavaju i flamenko kome je rodno mesto Andaluzija počinje. Neverovatno uskim ulicama izlazimo na veliki trg na kome je crkva Sv. Nikole, po kome vidikovac i nosi ime, a sa koga imamo panoramski susret sa remek-delom mavarske umetnosti. Zidine Alhambre, nežno crvenkaste boje tope se u našim očima. Slikamo panorama Alhambre, a u daljini snegom obojeni vrhovi Sijera Nevade. Njena savršena lepota sa ovog vidikovca samo se naslućuje, kao da je namerno sakrivena željom njenih vladara. U hrišćansko-katoličkom delu starog grada zaokružujemo istorijsku celinu. Obilazimo katedralu i kraljevsku kapelu u kojoj su sahranjeni čuvena kraljica Izabela i kralj Ferdinand. U hodniku katedrale vidimo sliku koja beleži poslednje trenutke vladavine Mavara – predaju ključeva grada kraljevskom paru. Pomislila sam kako je poslednjem vladaru bilo teško da napusti ovaj specifičan grad jer je i meni bilo teško kada sam odlazila iz njega. Mirnom predajom spasio je Alhambru od razaranja. Legenda kaže da je kalifova majka, gledajući sina na obroncima Sijera Nevade kako poslednji put gleda Alhambru i plače, u lice mu rekla tešku rečenicu „Nemoj da plačeš kao žena, za onim što nisi mogao da odbraniš kao muškarac“. Ovaj poraz koji je bio ne samo vojni već i religiozni promenio je sliku Španije. Hiljade Jevreja sa kojima su Mavari živeli u miru su pokatoličeni ili proterani. Pred sam polazak šetamo glavnom ulicom Gran Via de Colon sa zgradama potpuno različitim od kuća u Albaisinu. Zgrade su visoke, sa lepim fasadama različitih boja, sa neobičnim zastakljenim terasama, odišu elegancijom. Sa Granadom se opraštamo na trgu na kome je podignut spomenik kraljici Izabeli i Kolumbu, koji zajedno gledaju mapu novog sveta. Ostala nam je još Malaga da zaokružimo priču o Andaluziji.