Konstantin i tinejdžeri

I vrapci u Nišu znaju da je to stari carski grad, značajne arheološke, istorijske i civilizacijske vrednosti, a ne obična varoš.

Utisak je, međutim, da je toga daleko svesniji veliki svet nego mala Srbija. Što je bliža 2013, kada će hrišćanska civilizacija obeležiti 1700 godina donošenja Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju a progon hrišćana obustavljen, interes sveta za Niš raste. Prema obećanju američke ambasade u Srbiji, Niš bi lako mogao ući u budžet SAD za 2011. kako bi se ozbiljnije uredila „Konstantinova“ Medijana. Konstantinov rodni grad poželela je i Liga istorijskih gradova sveta u kojoj su 84 uglavnom glavna grada sa reprezentativnom istorijom. Niš je pozvan u članstvo kao jedini grad u Srbiji. U prethodne dve godine posetili su ga zvaničnici britanske ambasade, okruga Jorkšir čiji je glavni grad Jork i nemačkog grada Trira, a predstavnici Niša pozivani su u Milano. Razgovaralo se o zajedničkoj pripremi proslave Milanskog edikta. Beli svet zna da u takvom jubileju Niš ima ključno mesto, uz Milano, Rim, Trir i Jork, dakako.

U Srbiji o tome govori skoro jedino patrijarh srpski Irinej. Poglavar SPC je više puta ponovio da će nacionalna proslava jubileja Milanskog edikta biti u Nišu, a nedavno je izneo mogućnost da u ovom gradu bude i centralna planetarna proslava, pozivajući se pri tom na neimenovane katoličke izvore. Državni „velikodostojnici“ osim retkih izuzetaka o tome ne pričaju. Niški gradonačelnik Miloš Simonović nedavno je nevoljno priznao da se država Srbija „ne priprema dovoljno ozbiljno za sopstvenu centralnu prolavu u okviru svetskog jubileja“. – Kao da ne shvata da je reč o izuzetnoj prilici za pozitivno predstavljanje zemlje u svetu – rekao je.

Dodatna nevolja je što i sam grad Niš nije odmakao dalje od razgovora, sastanaka, skupova, projekata i potrage za finansijerima. Stigao je samo do planova o uređenju Arheološkog parka Medijana, otkrivanju Konstantinove palate pored niške Tvrđave – gde je rođen ili izgradnje Kompleksa Cara Konstantina, u kojem će biti i Časni krst, najveći na Balkanu. U gradu nema ni velikih hotela koji bi primili eventualne državne i crkvene zvaničnike iz sveta pre svega zato što Srbija godinama vodi spor sa vlasnikom loše privatizovanog „Srbijaturista“, najvažnijeg lanca takvih objekata. Možda se dalje i nije moglo uz takvu državu. A jubilej će stići „prekosutra“, mada se čini da mu trebaju godine.

Utisak je da državnim dužnosnicima nisu dovoljno važni ni svetski jubilej ni prilika za kvalitetnu promociju zemlje. Naravno, nije im važan ni Niš u kojem, uzgred, kad god se udari budakom ili zagrebe kranom – eto nekropole, ranohrišćanske grobnice, freske ili Hristovog monograma. Ili rimskih laguma gde su se, po svemu sudeći, hrišćani krili od progona. Džaba mu i istorijski dokazi da je stari antički grad, a da su takvi gradovi bili jezgra iz kojih je nastala naša civilizacija. Koga zanima što takvo gradsko naselje postoji dva milenijuma, čak ne menjajući ime – Navisos, Naissus, Nais, Niš…? Badava i što su mnogi drugi gradovi, pa i oni u Srbiji, pa i njena prestonica, u odnosu na Niš, kako to neko reče, samo tinejdžeri.

Da, džaba mu i Konstantin, jedan od najznamenitijih istorijskih likova rođenih na tlu Srbije, o kojem, uzgred, ne postoji ni sveobuhvatna biografija na srpskom jeziku. Šta će nam, najbolje je zaboraviti, davno je bilo.