Na mestu velikih bitaka

Na molbu vizantijskog cara Andronika Drugog, njegov zet – kralj Milutin je poslao u pomoć svog najboljeg vojskovođu sa 2.000 teško oklopljenih konjanika (a verovatno i drugom pratećom vojskom), pa je družina Halil paše teško nastradala, što je bio i prvi okršaj između srpske i turske vojske. Dakle, 1312. godine smo poveli 1:0, ali je kasnije došlo do prelaska iz „keca u dvojku“ i to sa velikom razlikom u drugom poluvremenu, sa zaustavnim vremenom od oko 5 vekova. Ova Grebostrekova pobeda je Srbiji omogućila još nekoliko decenija samostalnosti, pa je svakako jedna od veoma značajnih srpskih vojnih pobeda, te je zato ovoliko i opisujem. U tu čast je vojvodi priređen i poseban, trijumfalan doček u (tadašnjem) Konstantinopolju, kojim je Andronik Drugi Paleolog pokazao svoju zahvalnost. E sad, sâmo, precizno mesto tog okršaja, osim što znamo da je bilo na Galipolju, nismo uspeli da pronađemo, a teško je i bilo očekivati da Turci drže negde spomenik u čast svog velikog poraza.

Osim pohoda Novaka Grebostreka, interesantno je pomenuti i Galipoljske Srbe – naše zemljake (možda Sremce, možda Velikomoravce?) koji su bili prisilno preseljeni na ove prostore sredinom 16. veka. Galipoljski Srbi su uspeli da, tokom tri veka, očuvaju svoj identitet (ne treba ni pominjati koliko je to bilo teško) i to, pretežno, u selu Bajramič (koje se nalazi južno od Čanakalea). Nakon balkanskih ratova preselili su se u Kraljevinu Srbiju, u okolinu Skoplja, ali su se – nezadovoljni novim ognjištem – vratili nazad u Tursku! Ipak, 1922. i 1923, kao i većina drugih hrišćana, morali su se iseliti iz Turske, spašavajući glave, a nova destinacija bilo je selo Pehčevo (na samom istoku Makedonije, istočno od Štipa i Kočana).

Naravno, za Turke, Galipolje, pre svega, predstavlja mesto jedne od odlučujućih bitaka iz Prvog svetskog rata, gde su uspeli da se odbrane od napada Saveznika, tj. Francuske i Britanskog carstva (Velike Britanije pojačane Australijancima i Novozelanđanima). Uglavnom, Saveznici su pokušali da se, osvajanjem Galipolja, domognu Istanbula, i da time naprave veliki strateški korak u daljem ratovanju sa Centralnim silama, što im nije uspelo – a tokom skoro jednogodišnjeg ratovanja na ovom prostoru izginulo je više od sto hiljada vojnika (procene idu do 130 hiljada?) a ranjeno ih je oko 260 hiljada! I ko zna u čijim bi rukama danas bili Dardaneli, pa i Bosforski moreuz, da je ova saveznička akcija uspela?