Pisac u Bergenu

Ali, znam kako je biti pisac „na privremenom radu“ u Bergenu, ovoga decembra, ispunjenog kišom i pokojom pahuljom, kako je biti pisac sa Balkana, iz Srbije – gost kulturnog centra USF Verftet.

Privilegija boravka u Norveškoj u prvom redu podrazumeva zadovoljstvo zbog promene kulturološkog konteksta: susret sa drugačijom tradicijom i kulturom življenja, uživanje u fjordovima, šumama i jezerima u kojima se skrivaju trolovi i patuljci kojima su naselili mitove i bajke, u tišini i jednostavnosti ove nacije. U poštovanju koje pokazuju prema umetnosti i sagovorniku. U zainteresovanosti za ono šta radite i nadasve prilici da pišete. Sem studija, koji vam, kao piscu u rezidencijalnom programu pripada – minimalistički dizajniranog ateljea s ogromnim oknima uprtim u fjord, na raspolaganju vam je i gradska biblioteka i knjige Knuta Hamsuna, Sirid Undset, Pera Petešuna ili Erlenda Lua, od kojih su mnoge dostupne i u prevodu na srpski jezik. Na potezu između Verfteta i gradske biblioteke, nalazi se čitaonica bergenške Akademije za umetnost i dizajn (KHIB) u kojoj možete pisati okruženi Fejdonovim i Tašenovim knjigama iz umetnosti koje ste oduvek želeli da držite u ruci dok ćete u obližnjoj Kući literature (Litteraturhuset), uz pucketanje vatre u kaminu prisustvovati književnoj promociji ili jednostavno porazgovarati sa nekim zaljubljenikom u pisanu reč koga ćete tamo upoznati. Takođe se možete, na putu do žičare koja će vas odvesti do planine Flojen, sa koje se pruža pogled na panorama grada, zaustaviti u kafeteriji (Krok og Krinkel Bokcafe) na čijim se policama nalaze sekond-hend knjige i stari časopisi, gde će vas umesto Prustovih madlenica, na potragu za izgubljenim vremenom nagnati miris tople čokolade i tek skuvane kafe pomešan sa ukusom kolača sa vanilom i cimetom.

Sigurno da život u Bergenu nije idiličan kako se učini onom koji se u njemu zaustavi na nekoliko nedelja. Pogotovo ako u njemu boravi da bi pisao. Ali Bergen vam, jednostavno tada mora zaličiti na mesto koje, uprkos sveprisutnoj mekdonaldizaciji, socijalnim mrežama i virtuelnoj komunikaciji, podseća na ono za kojim, nostalgično se prisećajući romantizovane prošlosti tragate, mesto na kojem knjiga još uvek ima dostojanstvo i autoritet.