Pogled u neodređenu tačku

Crkva je u Gruziji izuzetno moćna a čak devedeset odsto građana ima poverenje u patrijarha, koji se ne slaže uvek sa odlukama vlade naročito u oblasti spoljne politike: Ilija Drugi stalno lobira kako bi Gruzija pojačala odnose sa Rusijom, dok je aktuelna vlada očigledno orijentisana ka Zapadu i ka Evropskoj uniji.

Na severnoj periferiji Tbilisija, tamo gde podzemna železnica ne stiže, Gija (skraćenica od Gregorija) radi kao portir u Ministarstvu za omladinu i sport. Ima pedeset pet godina, ali izgleda dvadeset godina stariji. Artroza mu je napala noge, zbog čega ima teškoće u kretanju. Pogled mu je bistar, oči su mu plave i često, dok priča, gleda daleko, u neku neodređenu tačku. Sa nostalgijom se seća vremena kad je Gruzija bila sastavni deo Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika; jedan od najtežih trenutaka njegovog života je bio u augustu 2008. godine, kad je ruska armija stigla pred vrata Tbilisija i ceo grad je bio spreman da se žrtvuje da bi sačuvao samostalnost države. Te godine je Gruzija htela da povrati svoju moć u Južnoj Osetiji samo koristeći policiju i diplomatiju. Vladimiru Putinu je smetalo što Tbilisi opet gura nos u teritoriju koja je već sedamnaest godina bila ruski protektorat i poslao je armiju da sačuva teritorijalni integritet Osetije i da pokaže mišiće Gruzinima. Rat je trajao pet dana tokom kojih su Rusi okupirali Gori, grad u kojem je rođen Staljin, i autoput M1, koji vezuje Tbilisi sa Crnim morem. Zahvaljujući posredovanju tadašnjeg francuskog predsednika Sarkozija, Rusi su odustali od namere da uđu u glavni grad i vratili su se na sever Kavkaza. Od tada su odnosi između Gruzije i Ruske Federacije izuzetno loši. Putin je naredio da svi gruzijski gastarbajteri napuste Rusku Federaciju i uveo je sankcije Gruziji, kojoj je Rusija bila glavni privredni partner.