Pravi gastronomski užici

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Tu su šire ulice, nekoliko velikih i cenjenih univerziteta, niz delova nastanjenih pripadnicima srednje klase, koja u Indiji počinje sa onima koji u proseku primaju od dva do 20 dolara dnevno. Za Ahmedabad važi da je već godinama jedan od tri grada u Indiji koji su najugodniji za život. Svojevrstan most između starog i novog Ahmedabada je Kaliko muzej tekstila. Grad naime nazivaju prestonicom tekstila. To je i danas jedan od najvećih u svetu proizvođača džinsa. Muzej je usred raskošnog zelenila travnjaka, staza kroz tropsko drveće i mosta iznad jezera sa ljiljanima smešten u dve građevine sačinjene od prenetih drvenih građevina iz starog dela grada. Kaliko poseduje jednu od najvrednijih kolekcija tkanina na svetu. Prikupili su ih Gautam i Gira Sarabaj, potomci poznate porodice proizvođača tekstila. Izuzetna muzejska kolekcija tkanina i odeće za religionu, kućnu i dvorsku upotrebu sadrži eksponate i pola milenijuma stare. Jedno od mnoštva mesta zabave jeste park Lou Garden. Ono oživi tokom večeri naročito leti kada nesnosna žega umine. Tada se duga i široka ulica oko parka pretvori u tržnicu na kojoj na kojoj može da se kupi mnoštvo domaćih proizvoda kao što su tradicionalne bluze gagra-ćolis u sklopu sarija i Kurtis tunike. Dok se žene cenjkanju oko prelepo izvezene odeće muškarci mogu da uživaju u mnogobrojnih tezgama sa egzotičnom hranom gde moraju da se probaju hlepčići maska Pav sa lehsun čatnijem, slanom pastom od belog luka i čili paprika u prahu. Šetalište duž zapadne obale Samarmatija se može razgledati iz dvorišta doma Mahatme Gandija, znanog Sabarmati Ašrama. Šetalište treba posetiti zbog ambicioznosti projekta koji predstavlja, svetala i travnjaka koji nadaleko se protežu. U danima kada je Sabarmati u punoj snazi, ovo mesto je puno šetača. Boravak u Ahmedabadu je završen posetom Kankariji, najvećem jezeru u gradu koje je prokopao sultan Kutbudin u 15. veku. Oko jezera je šetalište dugo 3,15 kilometara i na njegovim obalama su zoološki vrt, dečji voz i grad, vodopark i druga mesta za zabavu. Vožnja balonom i razgledanje grada iz ptičije perspektive je prelep doživljaj. Ahmedabad je, kao i čitav Gudžarat, gastronomski raj. Na svakom kutku ćete naići na najmanje jedan restoran. Stanovnici Gudžaratija uživaju koliko u izlascima i druženju, toliko i u hrani. U hotelu u kome sam odseo svako veče sam imao problema da nađem mesto za stolom u restoranu koji je stalno bio pun. Stanovnici Gudžaratija su pretežno vegeterijanci: ta savezna država je među nekoliko u Indiji u kojima je zabranjeno konzumiranje alkohola. Zato postoje mnogi restorani u kojima možete neograničeno jesti gudžaratski „tali“, koji se sastoji od mnoštva jela u malim metalnim posudama među kojima su salate, predjela, grickalice, razne vrste lepinja, sočiva, povrća u kariju i slatkiši. To je jedinstveno iskustvo ne samo kada se radi o ukusu i kvalitetu već i po načinu na koji se hrana servira, a može se poput nama omiljenog restorana „Gopis“ proći za tri dolara.