Priča o Kristalnoj palati

 Za vreme svog kratkotrajnog postojanja bila je to najveća zgrada na zemlji. Zvanično poznata kao Palata Velike izložbe industrijskih dostignuća svih nacija, bila je neosporno veličanstvena, ali tim pre što je nastala tako iznenadno, što je bila sačinjena od toliko stakla, što se tako uzvišeno i neočekivano našla tu Daglas Džerold, kolumnista nedeljnog časopisa Panč, nadenuo joj je ime Kristalna palata, i svi su ga prihvatili. Za njenu izgradnju bilo je potrebno samo pet meseci. Pravo je čudo što je uopšte bila podignuta. Manje od godinu dana pre toga nije postojala čak ni kao ideja. Izložba za koju je smišljena bila je san državnog službenika po imenu Henri Kol, koji je pažnju istorije zaslužio još kao izumitelj božićne čestitke (čija je namena bila da podstakne ljude da koriste novouvedenu poštansku uslugu od jednog penija). Godine 1849. Kol je posetio Parisku izložbu – relativno provincijalan događaj, ograničen na francuske proizvođače – i žarko poželeo da nešto slično pokuša u Engleskoj, samo grandioznije ubedio je mnoge ugledne ljude, uključujući i princa Alberta, da se zagreju za ideju o Velikoj izložbi i 11. januara 1850. oni su održali svoj prvi sastanak sa željom da otvaranje bude 1. maja sledeće godine. Tako su imali nešto manje od šesnaest meseci da projektuju i podignu najveću građevinu koja je ikada bila zamišljena, privuku i postave na desetine hiljada eksponata sa svih strana sveta, opreme restorane i toalete, uposle osoblje, urede osiguranje i policijsku zaštitu, odštampaju prospekte i milion drugih stvari, u zemlji koja nije bila ni najmanje uverena da uopšte želi tako skup i zahtevan poduhvat. Bila je to očigledno neostvariva ambicija i, u sledećih nekoliko meseci, oni očevidno nisu uspevali da je ostvare. Na otvorenom konkursu pristiglo je 245 projekata za izložbenu halu. Svi su odbačeni kao neizvodljivi.

Iz knjige „Kod Kuće, prevod sa engleskog Goran Skrobonja, izdavač: Laguna