Skriveni dragulj Ligurije

Prvo naselje seže do VIII veka pre nove ere. Zbog značajno strateškog položaja bitna je tačka na Via Julija Augusta. Klasično ribarsko mesto uz gajenje maslina prerasta u turističku meku gde se broj stanovnika u sezoni udesetostručuje. Palme se nižu pored plaže koja vijuga uz Sredozemno more. Na blic možete pomisliti da je Nica ili Kan, međutim ovde ima više intime i ne tako glamuroznih manifestacija.

Proleće se muči između kula i gradskih zidina. Nema tu mediteranske klime u martu, a sunce retko proviri kroz oblake. Dosta hotela deluje avetinjski, ali kažu meštani da kada dođe Uskrs sve živne i ulice počinju da liče na karneval. Pogled sa terase na predivno more smiruje. Od 1986. godine je nosilac „plave zastavice“ za čistoću vode i plaža a krasi je marina sa 850 vezova uglavnom za lokalne brodove. Ponuda za turiste je velika. Od teniskih i klubova za jahanje do klasičnih vodenih zanimacija.

Andora je idealna polazna tačka za razgledanje francuskih i italijanskih lokacija. Na stotinjak kilometara su smešteni, Đenova, San Remo, Menton, Antib, Nica, Kan i još mnoge interesantne destinacije. Ako ponestane snage u samom gradiću ima dovoljno sadržaja za sva interesovanja i ni najsitničavijima neće biti dosadno.

Jedna od 20 italijanskih regija, Ligurija dobro čuva ovaj skriveni dragulj koji se može pohoditi svim prevozima koji vam budu dostupni. Sledeći put ću tempirati obilazak u maju ili junu kada su brojni festivali. Okupljanje na Svetog Jovana Krstitelja 24. juna, uz festival hrane i vina prikupljaju prilozi za zajednicu. U toku leta su mnogobrojne regate i mesečni berza antikviteta.

Po povratku u Beograd još uvek osećam maestral i miris talasa koje sam inhalirao na terasi hotela pre polazaka u ekspediciju. Preporuka za sve ljubitelje mora i autentičnih gradića na Mediteranu.