Sve je različito

Međutim, novoizgrađeni oblakoderi poslednjih dvadesetak ili koju više godinu u Njujorku, Čikagu, Bostonu, Milvokiju? imaju terase. Međutim, skoro sve su prazne, bez stolice, stola, ležaljke ? i posebno bez ljudi. Izuzetno retko, na nekoj primetimo neku osobu čak i za neradnog dana. Ni na jednoj terasi nema ni veša da se suši, nema ni perdi ? zastora od sunca? Nema ničega! Sušenje veša, postavljanje perdi, ormanića je zabranjeno! Ako neko ipak servira ručak ili neki obed na terasi, na kraju, kada se sto raspremi, mrvice sa stolnjaka se istresu na pod terase i odmah se usisaju usisivačem. Istresanje stolnjaka, čaršava ili krpe preko terase ili kroz prozor je takođe najstrože zabranjeno. Čak je zabranjeno staviti na ram prozora, ako imate prozor koji se otvara, jastuke, krevetske pokrivače? bilo šta, čak iako želite da ih tako samo provetrite?

-Zbog svuda prisutne klimatizacije donedavno su retki bili restorani i kafići koji su imali otvorene terase. Danas, mnogi uslužuju goste na terasama. Ali i dalje većina Amerikanaca, čak i leti za vreme prijatnog vremena više voli da se „zavuče“ u unutrašnje klimatizovane prostorije, umesto da uživa na otvorenom prostoru uz ulicu ili stazu duž mora, reke, jezera… Za izbegavanje otvorenih prostora izmišljaju najrazličitije izgovore, poput: „ne volim da mi prolaznici zaviruju u tanjir“, ili navode primere da je „neki prolaznik nekada nekome na terasi dobacivao“ ? Jednostavno rečeno, ne postoji navika, a povrh toga postoji kult klimatizacije!

-U robnim kućama često su istaknute neto cene bez taksi, tako da bivate neprijatno iznenađeni, da ne kažem „prevareni“, pri plaćanju. U restoranima skoro bez izuzetka napojnica, tzv. „bakšiš„, nije uračunat u cenu, dok po pravilu treba ostaviti za uslugu kelneru između 10 i 15 odsto od neto iznosa računa. Pri plaćanju kreditnim karticama posle neto iznosa, ostavljena je stavka, koju popunjava gost u koju upisuje iznos napojnice koju banka uračunava u ukupan iznos. Retko, ali u nekim restoranima ni takse ni PDV nisu zaračunate u cene u meniju, te prilikom plaćanja bivate opet i te kako zgranuti. Ipak, ima i prijatnih iznenađenja. U jednom njujorškom restoranu, kelnerica nas je pre naručivanja obavestila da su u cenu uračunate sve takse, napojnica i da ništa preko cene ne treba da platimo.

-Ipak, daleko veća, svakako najznačajnija razlika između SAD i Evrope, preciznije Evropske unije je odnos prema jezicima i kulturama zajednica koje stupaju u novu „državu“. SAD su se pre dva veka opredelile za engleski, kao jedini zvanični jezik zajednice, za razliku od EU koja priznaje za svoje sve zvanične jezike svojih članica. Evropa, u kojoj ogromnu većinu stanovništva čine starosedeoci, opredelila se za očuvanje svojih jezika, pisma, različitosti u kulturi. Državljani SAD, skoro svi (99,5 odsto) doseljenici su sa svih kontinenata, međutim, skoro bez izuzetka druga generacija doseljenika rođenih u SAD, govori isključivo engleski.