Pred nama je jedan od takozvanih „kapsula-hotela“! Koriste ih svi zaposleni muškarci koji žive u nekom drugom mestu, a zaposleni su ovde u Kjotu. Sad su svi na poslu, pa vas molim da brzo i diskretno pogledate kako izgledaju. Krenite od „spavaće sobe“!
„Spavaća soba“ na prvi pogled me je podsetila na prevrnut frižider bez vrata. U svakom pogledu neobičan prostor sa krevetom, prostirkom, jastukom i pokrivačem, a sve zaklonjeno tankom zavesicom. Gost najmanje sobe koju sam videla, u dnu kreveta ima mali TV, radio i telefon sa slušalicama. Sa suprotne strane nalazi se kupatilo, sa veš mašinom i zajedničkom kuhinjom. Noć provedena ovde košta 36$ (bez hrane)! U Tokiju ovakvih „hotela“ koje popularno nazivaju rijokan ima na svakom ćošku i različitih kategorija. Pored tradicionalnog tipa, u poslednje vreme pojavili su se ultramoderni kapsula-hoteli. Masa japanskih turista plaća 70 dolara da u njima provedu samo jednu noć!
Japanci su oniži rastom, žene su im nežne i krhke – ljubazni su i simpatični. Posebnu ljupkost predstavlja njihov način čuđenja! Japansko „jooo“ – odgovara našem „juuu“. Blago naglašeno – svoje čuđenje izražavaju i za najbizarnije stvari: „Odakle ste?“ „Iz Srbije.“ „Jooo!“ Tu podužu reč upotrebljavaju i ako ih ponudite čajem, pozovete u šetnju, ili im kažete – idem na pijacu, u hram, u Diznilend, na Mars.
Ovo bi bila samo jedna od njihovih šarmantnih osobenosti – deo njihovog vaspitanja, manir i odnos sa drugim. Ukoliko vas Japanac pozove da ga posetite – to je izuzetna počast.
Naš vodič Milica nam je pričala kako je to doživela od svoje japanske koleginice Ašiko. Prihvatila je poziv, kupila cveće, kolače za baku i pošla. Kad je pozvonila, svi su izašli da je dočekaju. Ašiko, njen muž, baka i deca. Milica se izula, ušla, klekla i sela na svoja stopala. Potom ju je Ašiko upitala:
„Hoćeš li da se okupaš?“ (Pročitati poglavlje Kupanje po hijerarhiji) Milica je zahvalila i sačekala da domaćica dovrši ručak koji se pripremao na licu mesta. Sastojao se od obarenog i pohovanog povrća, kuvanih račića, riblje ikre, algi, pirinča, i neizbežni suši – filet od presne ribe i voće za dezert. Pošto su posle popričali, Milica je krenula i opet su svi izašli da je isprate.
Japanska dugovečnost! Posetite našu pijacu, pa ćemo vam otkriti tajnu!
Pijaca kao svaka pijaca, pomislih i prevarih se. Ulazimo u uzani izložbeni prostor u natkrivenom paviljonu. A u njemu – svega i svačega!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
