Ove godine Norveška slavi 150 godina od rođenja svog internacionalno najpriznatijeg slikara, ekspresioniste Edvarda Munka (1863-1944). Uprkos tome što je Munk dosta vremena proveo u inostranstvu (1884-1909 boravio je u Berlinu i Parizu), u Oslu je započeo svoju karijeru, u tom gradu je rođena ideja za „Krik“, tu je proveo poslednje godine života, a Oslu je zaveštao i većinu svojih dela. Zato se povodom jubileja u norveškoj prestonici organizuju različite manifestacije: tribine, filmske projekcije, turističke ture vođenja ulicama kojima je Munk hodao, odštampane su poštanske marke sa Munkovim delima i sl.
No, najznačajnija je retrospektiva njegovog rada pod nazivom „Munch 150“, do sada najsveobuhvatnija prezentacija njegovog dela. Postavka koja traje od 2. juna do 13. oktobra sastoji se od 220 slika i 50 grafika. Izložbu prati katalog na 420 strana, sa ilustracijama u boji, koji je sem na norveškom, publikovan na engleskom, francuskom, italijanskom i nemačkom jeziku. Radovi nastali u periodu 1904-1944 izloženi su u Munkovom muzeju dok su u Nacionalnoj galeriji izložena dela nastala 1882-1903 godine. Izlagački koncept prati Munkovo stvaralaštvo hronološki, ali je retrospektiva i tematski strukturirana (ciklusi: Munk postaje slikar, Portreti, Letnje noći, Friz života, Auto-portreti, Munk u pozorištu, Monumentalni motivi, Dinamični pejzaž, Umetnik i model?). Naravno, izložene su obe originalne verzije „Krika“, s tim što ova dela nemaju privilegovano mesto. Pažnja posetilaca jednako je usmerena na značajne radove poput „Devojke na plaži“, „Igre života“, „Madone“, „Puberteta“, ali i na portrete Fridriha Ničea, Henrika Ibsena i sl, koji nisu toliko poznati javnosti.
Iako je Munkova karijera započela uz velike kontroverze (dela su mu nailazila na osudu, prva izložba u Berlinu proglašena je „uvredom umetnosti“), Norveška se danas ponosi slikarem koji je tematizovao strah, sumnju, ljubomoru, patnju, bolest, alijenaciju i smrt. Umetnikom koji je stvorio 2.000 slika i na hiljade crteža, čiji je „Krik“, nakon što se 1961. godine pojavio na naslovnici časopisa Time, postao slavniji od njega samog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
