Turizam iznad svega

Međutim, bruto nacionalni dohodak Senegala po stanovniku u 2013. (1.819 dolara) je za koji dolar manji nego na Obali Slonovače ili u Čadu, dok je tek neznatno veći nego u Gambiji, Maliju, Gani, Beinu ili Zambiji. Slično je pozicioniran i u pogledu nezaposlenosti (25,6 odsto radno sposobnih), rastu BNP (1,7 odsto), priraštaju stanovništva… Ravničarski Senegal, poput našeg Banata ili Bačke, našao se na ovom mestu jer nema nikakve prirodne resurse: naftu, gas, uranijum, rude gvožđa… Njegova ekonomija se bazira najviše (61 odsto) na uslužnim delatnostima, najvećim delom na turizmu.

Klimatski uslovi pogoduju turizmu. Sušan period, sa temperaturama oko 26 do 28 stepeni, počinje sa kasnom jeseni i završava se pri kraju zime u Evropi i Severnoj Americi, upravo u doba kada treba otići iz delova sveta odakle dolaze najvećim delom turisti. Pored toga tokom „zimskog“ perioda, kao i cele godine dan i noć traju približno podjednako, jer je Senegal blizu ekvatora (oko 15 stepeni geografske širine).

Delovi zemlje u kojima žive divlje životinje na slobodi su pretvoreni u nacionalne parkove-rezervate, kojima turisti otvorenim vozilima na uzdignutim platformama bezbedno šetaju uživajući u foto-safariju.

Najpoznatiji rezervati su Niokolo-Koba, po površini veći od države Luksemburg, Bandia na samo sat vožnje od Dakra, koja se pruža na preko 35 kvadratnih kilometara, Đurđ park, u koji se sklanja tokom zime preko tri miliona ptica selica iz Evrope…

U Bandiji pored životinja iz Senegala žive i mnoge iz drugih delova Afrike, koje su ovde dovedene. Sa juga Afrike su uvezene žirafe, nosorozi, impale… Verovatno njihovo prisustvo i prilagodljivost novoj sredini čudi ekologe. Na primer, četiri uvezene žirafe su se prilagodile i danas ih ima preko dvadeset, hvale se u upravi parka.

Pored nacionalnih parkova, ostrvo Gore, nedaleko od teretne luke Dakra, na nekoliko milja od obale je posebno zanimljivo kao svedočanstvo ne tako davnog robovlasničkog kolonijalnog sistema. Pohvatano stanovništvo iz tog dela Afrike je dopremano na ostrvo odakle je slato brodovima u Ameriku. Sačuvana je kuća, danas pretvorena u muzej, u kojoj su držani u krajnje nehumanim uslovima robovi. To je prvo mesto iz zapadne Afrike upisano 1978. u Uneskovu lisu svetske baštine i stavljeno pod zaštitu UN.

Ne treba propustiti ni obilazak Roze jezera, sa morskom vodom deset puta većeg saliniteta nego Atlantski okean, koje ima roze boju zahvaljujući mineralima, hiljadama godina taloženih, koji mu daju tu specifičnu boju.

Okosnica turizma su i brojni turistički kampovi poznatih evropskih organizacija poput „Kluba Mediteran“.