Ponovo ista priča – odvojeni jednostavni ukusi. Prosciutto crudo (sušena pršuta) i parmezan koji kao parče stene leži na tanjiru. Da otkineš parče treba „bušilica za asfalt“. Maslinke, sušeni paradajz i artičoke potopljene u maslinovom ulju. Kolač „gato“ je nešto nesvakidašnje. To je u stvari zapečen pire krompir u plehu sa slaninom i buffalo mocarelom (mladi bivoli sir) i od gore prezle. Tako prosto a tako dobro.
Napolitanci su poznati po celom svetu po tome da od ničega naprave nešto mnogo ukusno. Odmah posle doručka, pravac pristanište. Don Enco nas već čeka sa gliserom. Mama spremila sendviče „Svete trojice“ (mocarela, pršuta i domaća lepinja). Zalizani pumpadžija sa roleksom, Andrea Pirlo fazon, nam napunio gliser do vrha i pravac na ostrvo. Iskija je sat i po vremena od Bakolija. More je puno različitih jahti, čamaca koji su se uputili ka ostrvu. Uglavnom, to je popularna vikend destinacija za Napolitance.
To je ostrvo bogatih Nemaca i Engleza. Jedna od svetski poznatih faca je „Tetka“ Angela Merkel, koja poseduje finu „vikendicu“, pre nje „Elizabet Tajlor i Ričard Barton su se valjali u lekovitom blatu“. Tu je blisko ostrvo Kapri sa ljudima koji imaju još dublji džep. Oko ostrva su same plantaže školjaka.
Inače Iskija je termalno ostrvo. U isto vreme je zeleno kao da su Havaji. Na zapadnom delu ostrva je mali riblji restoran „La Sorgente“ sa plažom iz koje izvire vrela voda. Prilaz toj plaži je težak, ali vredno je to iskusiti. Tokom celog dana turisti leže u plićaku ko morževi namazani lekovitim blatom.
Odradili smo dvosatni termin u blatu koji je platila majka priroda, zveknuli jednu salatu sa inćunima i kaparima i nazad na gliser u „patrolu oko ostrva“. Posle finog krstarenja po plavom Mediteranu, vratili smo se nazad u Bokoli.
Uveče smo otišli u stari grad Napulja. Gde smo tražili jednu od najboljih picerija u gradu. Pošto je ovo rodni grad najpoznatijeg jela na svetu, morao sam to da naručim. Odmah po parkiranju ispred restorana neki krupniji stariji gospodin, koji podseća na Taška Nača, iskočio je sa baterijskom lampom iz mraka tražeći tri evra za čuvanje automobila. Uplašio sam se. „Taško“ nam je dao ponudu da nismo mogli da je odbijemo. Restoran picerija „La Notizia“ je bio naš izbor.
Jedna od prvih originalnih pica sleće na sto. „Zucca Pizza“. U glavnoj ulozi parčići pečene tikve ludaje koja pliva u rikota siru poprskana sa devičanskim maslinovim uljem (osam eura). Druga pica ponovo u domaćinskom fazonu. Ovoga puta klasična blitva sa svinjskom kobasicom kakvu sam već jeo kod mame Martine. A treća poznata naša „sestra“ Margarita, na kojoj su ležale kugle mocarele veličine jabuke. Inače, 2004. italijanski ministar poljoprivrede napravio je EU standard za picu: prečnik 35cm centralni, 1.5cm krajevi, 3 cm debljine u kamenoj pećnici od 250 stepeni.
Pored pize koja se rodila ovde Italijani tvrde da i espreso potiče odavde zato sam „zvekno“ klasičan kratki bez mleka ali sa šećerom. To je bio poslednji potez te večeri.
Posle takve velike večere morali smo da se prošetamo po keju. Prelepe žene maslinaste kože na sva strane. Ipak, ne sme se zaboraviti da Sofija Loren potiče odavde. Panaroma skupocenih jahti obasjava stari grad. Napulj je nažalost i prestonica organizovanog kriminala. Evropski grad koji je u stvari blokiran od strane Gomore. Ta mafijaška organizacija drži sve u šaci od đubretara pa do gradonačelnika. Iako je regija mnogo bogata, Gomora je iz dana u dana srozava. Ovde ako hoćeš da živiš dobro, ili radiš za njih u nekom vidu ili odlaziš na sever Italije ili u London i Njujork. Deca svih bogatih Napolitanaca uglavnom studiraju na Zapadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
