U Kikindi postoji jedno čarobno mesto, mesto čudesne energije, harmonije i lepote, grad skulptura od terakote – Tera. Tu u slobodnom prostoru boravi oko hiljadu figura i figurina, koje su ostavili umetnici iz celog sveta. Za trideset pet godina, koliko postoji Tera, oko četiri stotine vajara, studenata, profesora umetničkih akademija iz celog sveta, prošlo je kroz ovaj umetnički grad, kroz Međunarodnu letnju koloniju Tera. Tu kraj nas, korak po korak, na napuštenim poljima gline, koju je nekada eksploatisala fabrika „Toza Marković“, nastao je svetski kamp umetnosti.
Kada jednom posetite Teru, obeleženi ste za ceo život. Jasno vam je zašto ovo mesto treba upisati crvenim slovima u kulturno-turističku mapu Srbije i regiona! Tu nastaju umetnički koncepti budućnosti. Nije slučajno što Tera ima svetsku reputaciju, ali ostaje pitanje da li mi koji živimo u Srbiji, znamo šta imamo. Možda će ove godine mnogi posetioci, poput mene, prvi put posetite Teru i ostati bez reči… Zahvalna sam profesoru Akademije u Beogradu, vajaru Zdravku Joksimoviću, što mi je ovih hladnih januarskih dana otkrio Teru.
Profesor Joksimović mi je ispričao kako je za tri decenije, od jedne male, obične letnje umetničke kolonije, nastao grad umetnosti Tera. Muzej pod vedrim nebom, galerija u centru Kikinde, ogroman atelje sa pećima za pečenje skulptura gde rade umetnici… Letnji univerzitet, jer njegovi studenti obožavaju da borave i rade u Teri. I sve to, i pre svega, zahvaljujući hrabrosti, kreativnosti i istrajnosti vajara Slobodana Kojića i njegovih saradnika. Tera je njegovo životno delo. I to nije sve. Na licu mesta videla sam gde će u budućnosti, u napuštenim vojnim kasarnama, nastati najlepši i najveći Muzej terakote u regionu i regionalni koledž Tera… Da bi se muzej stavio u funkciju, potrebno je još 22 miliona dinara.
Ako želite da vidite kako se čuvaju tragovi prošlosti, kulturna baština naših prostora, i kako se jedna stara austrougarska zgrada može pretvoriti u lepoticu, posetite Muzej terakote u nastajanju. Mlada arhitektica Aranka Blat kaže kako je njima važno da sačuvaju autentičnost svakog prostora, svakog prozora, svakog detalja… U jednoj prelepoj zgradi od 1.800 kvadrata, austrougarskom Manježu, gde su se nekad trenirali konji, biće smešten Muzej terakote Tera. Ono što je najvažnije, sređen je i spašen krov od propadanja. U blizini muzeja u godinama koje dolaze, nastaće i regionalni koledž Tera. Od svih objekata napuštene kasarne, koje je Tera dobila na korišćenje na 99 godina, najviše mi se dopao, još uvek zapušten, mali objekat u kome je nekada bila konjušnica sa sedam boksova. Vidim ga u budućnosti kao ekskluzivni kafe „Konjušnica“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
