„U Istanbul kolima ulaze samo ludaci“, rekao mi je Turčin odeven u tradicionalno otomansko ruho. To je radnik muzeja posvećenog padu Konstantinopolja Panorama – 1453, koji se nalazi na ulazu u stari Istanbul. Obučen u nacionalnu tursku odoru, sa brkovima i sav u crvenom, sa jataganom za pojasom, izgledao mi je kao da je upravo stigao iz Kosovske bitke. Ili se, možda, za novu sprema.“
Posle Londona, Moskve i Ulan Batora, da li ulazak automobilom u Stambol može biti naporan? Krenuo sam smelo ogromnim bulevarima. Istanbul se gradi i širi, guta okolna brda i obale. Ako je Rim sagrađen na sedam brežuljaka, onda je Istanbul na sedamdeset i sedam – i na svakom se danas nalazi džamija. Minareti paraju nebo, glas mujezina odjekuje: dobro došli u najveći grad Evrope! Sa više od četrnaest miliona stanovnika, to je jedina svetska metropola na dva kontinenta. Preko dve hiljade godina bio je glavni grad mnogih imperija: Rimske i Vizantijske, Latinskog i Otomanskog carstva. Zasigurno u srcu čuva mnoge tajne…
Stigao sam pravo pred džamiju Sulejmana Veličanstvenog, čija je desna ruka bio poznati Mehmed-paša Sokolović. Tražili su mi pet evra za parking, kada sam ugledao zgodno mesto između nekog kioska i drveta van zone parkiranja. Lada je uskočila, uspeo sam da iz kola izađem akrobacijom, kroz suvozačeva vrata, spreman da smesta krenem u otkrivanje veličanstvenog grada. Radnik parkirališta mi je ljutito dobacio – šta bi mi rekao Sulejman Veličanstveni da me vidi! Siguran sam da on ne bi bio tako veličanstven da je poštovao sve propise. Možda bi mi, kolega po peru, odrecitovao jednu od tri hiljade pesama koje je napisao, i to neku od onih što osuđuju ljudsku pohlepu…
Istok i Zapad su se sudarili na Bosforu, i tako spojeni ostali zauvek.
U toj mešavini teško je razlučiti ko je ko i šta je čije. Dok oko mene trese turbo-folk i momci u besnim automobilima jurcaju, a noću šetaju po parkovima sa naočarima za sunce – ne deluje mi više tako neverovatna pomisao da je ovo bio naš glavni grad vekovima.
Istanbulske džade i sokaci odvedoše me do Velike pijace, razastrte na šezdeset četiri ulice, sa dvadeset dva ulaza, gde u više od četiri hiljade prodavnica posluje dvadeset pet hiljada trgovaca!
Malo koji bazar može da se pohvali trajanjem dužim od petsto pedeset godina. osnovan je 1461; u njegovim ćorsokacima i lavirintima vekovima se sklapaju veliki trgovački poslovi, a katkad odigravaju i bezočne prevare.
To je pupčani čvor puta svile, neverovatna mešavina mirisa čajeva, začina, sireva… Osećaju se istočnjački mirisi i južnjačka bliskost. Tu se može čuti više jezika nego što je čovek u stanju da ih nabroji; to je najbolja škola lepog ponašanja i cenkanja. Jer svaki prodavac zna da će kupca pridobiti jedino ako mu, uz čaj, ponudi i prijateljstvo, ako mu, uz novac, izmami i osmeh. Cenkanje – to je deo meraka, uživanja u poslu, način da se ljudi zbliže pokušavajući da jedan drugog nadmudre.
Odlomak iz knjige „Na vratima istoka“, izdavač: Laguna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
