Prijatan osećaj neizvesnosti koji vas obuzme kada ulazite u potpuno nepoznat grad je jedan od glavnih razloga što nikada nisam čitao, a još manje pozajmio ili kupio, bilo kakav vodič za neupućene turiste, primerak šarenog i na masnom papiru štampanog knjižuljka kakav se tako često može videti u rukama brojnih turista, praćen neizbežnim velikim rancem na leđima i pomalo zbunjenim izrazom lica.
Mnogo je lepše kada ulogu izvora svakojakih informacija i anegdota igra dobro obavešteni dugogodišnji prijatelj, po mogućnosti iz zemlje u kojoj ste. Dakle, nalazimo se na auto-putu M1, koji vas pošto uspešno pronađete izlaz iz gustog tkiva saobraćajnica oko Budimpešte, vodi na zapad. Posle oko 90 minuta vožnje stižemo u Đer (Gyor), srednjoevropski grad poznat po industrijskom parku od 126 hektara u kome se, između ostalog, proizvode i motori za Audi i druga vozila Volkswagen grupe. Ukupna investicija Audija do ovog trenutka iznosi oko sedam milijardi dolara. Dovoljno je bilo (za one koji vole) brojčanih podataka, da pređemo na utiske koje nemaju (bar direktne) veze sa brundanjem mašine svetske ekonomije.
Ako postoji tipična Mitteleuropa, onaj „pupak kontinenta“ čiji je duh i atmosferu možda najbolje dočarao Đerđ Konrad, onda je Đer jedno od njenih najlepših lica. Prostrani i elegantni glavni gradski trg, pešačka zona, impozantna građevina skupštine grada, dve reke: Raba (da, marka kamiona, to zna svako ko je bio dečak pre tridesetak godina i naučio slova sričući marke vozila) i Dunav, čiji je glavni tok samo desetak kilometara severno. Na ulicama se oko podneva mogu sresti strani turisti, lokalni penzioneri, zaposleni ljudi na pauzi za ručak, poneka porodica sa decom. Videli smo slovačke policajce (prekogranična saradnja, to je ta EU koja polako zabada glogov kolac u srce srednjovekovne ideje suverenosti), ali ne i domaće. Na trenutak vam deluje da je najveći bezbednosni problem koji je ikada imao ovaj grad izgubljeni pas ili mačka koja odbija da siđe sa drveta. Sve odaje utisak smirenosti, radinosti, reda i trezvenosti. A onda, na jednom omanjem trgu okruženom u pastelne boje obojenim zgradama, spomenik-fontana (za autora i brojne sledbenike i istomišljenike) samoj negaciji ideje trezvenosti – soda-vodi! Naime, Anjoš Ištvan Jedlik, jedan od izumitelja ove božanske naprave, živeo je i umro baš u Đeru. Zbogom pivu, Ana i ja idemo na špricer! Ionako nas dalje do Bratislave vozi jedan drugi Ištvan, naš stari dobri budimpeštanski prijatelj sa početka teksta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
