Večna priča o Evi

Grandiozna slika „Rasprava učitelja crkve o bezgrešnom začeću“ je jedino takvo delo sa štafelaja poznatog francuskog slikara vitraža Gijoma de Marsija, koji je živeo između 1470. i 1528. Ova slika je kupljena 1821. godine. Samo kratko vreme je bila početkom tridesetih godina 20. veka izložena. Dugo je bila pripisivana umetniku koji se zove Đirolamo Đenga, ali je tek 1987, blagodareći belgijskoj istoričarki umetnosti Nikol Dako, bila identifikovana kao slika Gijoma de Marsija. Ovaj je bio u Rafaelovom timu pri živopisanju vatikanskih lođa (Logge Vaticane) i docnije kao freskopisac na crkvi u Arecu. Poznat je i kao prvi Vazarijev učitelj.

Na slici širine 312,5 centimetra i 154,5 visine predstavljena je obnažena Eva kao zmija (Post.3,1-6), koja se levom rukom oslonjena očito na drvo poznanja dobra i zla, držeći u desnoj ruci jabuku. Evina obnaženost nije izraz skaradnosti, već alegorija perfidnosti zmije odnosno greha. Eva je zacelo zmija. Tamno zelena pozadina (fon) slike je gusta smeša lišća drveta poznanja i lišća smokve. Zmija je predstavljena kao polimorfno čudovište sa androginim licem, grudima i repom koji podseća na reptile. Spoj triju motiva lica, grudi i repa nije tipičan za ikonografiju kvatroćenta, već je pre inspirisan Mikelanđelovim svodom „Sikstinske kapele“ (1508-1511), kao i Rafealovim „Stancama“ (1509). U kompoziciji su, grupisani u dve grupe, u živoj raspravi učitelji crkve, na levoj strani je Bernard iz Klervoa, Amvrozije, Ilarije i Anselm, a na desnoj su Kiril, Origen, Blaženi Avgustin i Kiprijan. Svakom učitelju i svetitelju crkve je pridodat i citat iz njegovog teološkog traktata kao inskripcija na postamentu celokupne slike koja svojom trodelnom strukturom asocira na triptihon. Praktično nepristupačna nakon Drugog svetskog rata, pri tome i znatno oštećena, ova slika nakon restauracije deluje kao nova.

Katalog za ovu izložbu su pripremili i napisali Alesandra Galici-Kregl i Roberto Kontini – „AVE EVA. Ein wiederentdecktes Hauptwerk. des Renaissancemeisters Guillaume de Marcillat“, Herausgegeben von Alessandra Galizzi Kroegel und Roberto Contini, Michael Imhof Verlag, Petersberg 2013.

Ova izložba u Berliner Gemeldegalerie se odnosi na dva aspekta: ikonografsku analizu teme bezgrešnog začeća, kao i ikonografiju problema disputa (rasprave). Uz ovu sliku je izloženo i nekoliko drugih crteža i gravura iz ciklusa „Životi slavnih italijanskih arhitekata, slikara i vajara“ Đorđa Vazarija, koji taj siže tematizuju, kao i jedan reljef iz okruženja Gibertija, i nekoliko slika drugih slikara o temi bezgrešnog začeća kao što su Tintoretto, Juan de Roelas i Paolo de Matteis. Zadivljujuća izložba jedne fascinirajuće slike, u srednjevekovnoj teologiji Zapada, popularne teme ovog gotovo zaboravljenog majstora-umetnika.