Više od inspiracije

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Otuda je Ahmedabad u 20. veku privukao neke od najpoznatijih arhitekata, dizajnera i vizionara sa svih strana sveta. Oni su svojim građevinama taj grad postavili na svetsku mapu arhitektonskih remek-dela. U Ahmedabadu je međunarodno priznati arhitekta Amerikanac Luis Kan (1901-1974) projektovao zgradu Indijskih instituta za upravljanje (IIMs), jedne od najprestižnijih obrazovnih institucija u zemlji čija kultura dopire više od 7.000 godina u istoriju. U pitanju je studentsko naselje na površini od 26 hektara, a građevine od crvene cigle su mešavina štedljivosti i dostojanstva, kao ravnoteža između savremenosti i tradicije večne Indije. Legendarni američki arhitekt Frenk Lojd Rajt je takođe ostavio trag u Ahmedabadu. Rajta su potomci čuvenog tekstilnog industrijalca Ambalala Sarabaija pozvali da projektuje administrativnu zgradu Kaliko tkačnica. Trebalo je da to bude prvi oblakoder u Ahmedabadu. No, projekat nije dobio građevinsku dozvolu, jer članovi gradske komisije „nisu razumeli“ predviđenu prizemnu garažu na dva nivoa. Dogovor nije postignut ni sa velikim dizajnerom Bakminsterom Fulerom, koji je projektovao Kaliko kupolu, čeličnu sfernu konstrukciju. No, inspirisani Fulerom, Ambalalov sin Gautam, matematičar, i njegov tim projektovali su vlastitu, 12 metara široku geodezijsku kupolu nad delimično ukopanom prodavnicom tekstila. Sagrađena 1962. Kaliko kupola u starom delu Ahmedabada bila je oličenje slave tekstilnih tkačnica „Mančestera na istoku“ i predstavljala je napredno lice grada, sve dok se nije urušila u zemljotresu 2000. Danas je na turističkoj trasi „Šetnja nasleđem Ahmedabada“. Ahmedabad je, međutim, jedini grad u svetu koji poseduje čak četiri kreacije jednog od najčuvenijih arhitekata 20. veka, francuskog majstora rođenog u Švajcarskoj Le Korbuzijea, dok čitave SAD imaju samo nepune dve. Dogovoren je i peti projekat, kuća gradonačelnika Ahmedabadu. Na njemu je Korbizje radio tri godine, ali nije realizovan. Dela „Korbija“ u Ahmedabadu se i danas smatraju najboljim primerima spoja majstora i indijskog etosa. Građevine predstavljaju dva arhitektonska prototipa – stambene za porodice poznatih lokalnih ličnosti i javne institucije. Od prvih, Šodan vila na temu fantazija iz „Hiljadu i jedne noći“ je zatvorena za publiku, dok je Sarabai vila u senci Kaliko muzeja u čijem je raskošno zelenom dvorištu. Javni objekti su Sanskar Kendra, zgrada gradskog muzeja u kojoj je smešten i koloritni Muzej papirnatih zmajeva, velika strast Indusa svih uzrasta, te sedište Udruženja tekstilnih fabrikanata (ATMA). Ahmedabad je inspirisao Korbizijea. Oblik, svetlo i vazduh kroz dimnjake termoelektrane na obali Sabarmatija podstakli su njegovu maštu da prenese taj industrijski element u najdostojanstveniji krov zgrade parlamenta u Čandigaru, novom i glavnom gradu savezne države Pendžab, koji je projektovao od temelja. Indusi doživljavaju Korbuzijea kao poklon čovečanstva njihovoj zemlji. No, upućeni kažu i da je Indija uzvratila svetu omogućivši Korbuzijeu slobodno polje da izrazi sve svoje teorije i istraži ih u svojim delima.