Više od sećanja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Galipolje je, inače, i bitka u kojoj se proslavio Mustafa Kemal paša Ataturk, otac tj. osnivač moderne Turske, tako što je, u neku ruku, u ključnom trenutku uspeo da zaustavi i organizuje obezglavljenu tursku vojsku i odbrani strateška mesta na Galipolju od savezničkog proboja, a u skladu sa svojim činom i ovlašćenjima. Otprilike nešto slično onome što je učinio vojvoda Živojin Mišić na mioničkom mostu (mada je naš vojvoda zaustavljao i reorganizovao čitavu armiju), u trenutku paničnog povlačenja srpske vojske pred Austrougarskom.

Po istorijskim izvorima, možda malo i po ratničkim pričama, u trenutku kada je Ataturk povezivao „konce“ turskih vojnih redova, izdao je sledeću naredbu svojim vojnicima: „Ne naređujem vam da napadate. Ja vam naređujem da poginete! Za to vreme koje prođe dok mi ginemo, druge trupe i komandiri će stići da zauzmu naša mesta!“ Uspešno odigranom odbranom – ipak nije bilo neophodno da svi izginu, pa tako ni Ataturk.

Uglavnom, poluostrvo Galipolje je – i po dužini i po širini, mesto ogromnog broja spomenika, memorijalnih centara i grobnica, od kojih je nekoliko zaista impresivnih (po svemu, a i po dimenzijama). Glavni turski spomenik nalazi se na jugozapadnom rtu Galipolja, praktično na ulazu u moreuz između Evrope i Azije, nekadašnji Helespont. To je 48,5 metara visoki spomenik, sa četiri stuba prekrivena svodom na kojem je oslikana turska zastava. Spomenik se može videti iz velike daljine, i sa kopna i sa mora, i daje zaista impresivnu sliku egejskih vrata Dardanela. U ovom kompleksu posvećenom „mučenicima bitke kod Čanakalea“, nalazi se i džinovski jarbol, sa podjednako velikom zastavom Turske, zatim zid od nekoliko desetina metara dužine sa prikazom iz galipoljske bitke (tj. bitaka) a posvećen službi i žrtvovanju običnih turskih vojnika, kao i veliko vojničko groblje iza pomenutog zida, sa neobičnim rešenjima – nadgrobnim, providnim pločama od pleksiglasa. Odmah pored je i još jedan spomenik Kemalu Ataturku, koji ga prikazuje u „komandnoj“ pozi, tokom bitke, sa dva vojnika iza njega, u stavu „mirno“.