Zamak Jovana Belimarkovića

Sakrio se „naš„ zamak baš onako da uvek bude blizu ali da ga može videti samo onaj koji je s namerom pošao da ga vidi. Slučajno ga ne možete videti. Otvoren je samo za namernike. Mi smo bili upravo to.

General Jovan Belimarković, ministar u vladi srpskog kralja Milana Obrenovića, ovaj zamak je gradio u periodu od 1882. do 1887. godine. Pored crkve, ovo zdanje je najstariji građevinski objekat u Vrnjačkoj Banji. Rađen je po uzoru na poljske dvorce a prilikom izgradnje korišćen je beli mermer koji je poreklo vodio iz generalovog ličnog majdana ispod planine Goč. Sam general, a kasnije njegovi naslednici ovde su živeli sve do 1968. godine, kada je zamak otkupljen i proglašen za kulturno dobro Srbije. Danas njime upravlja Kulturni centar Vrnjačka Banja i u njemu je smešten Zavičajni muzej Vrnjačke Banje i izložbeni prostor u kome se održavaju brojne izložbe, književne večeri. koncerti, razna predavanja, letnje škole… Imali smo veliku sreću da u poslednjem danu našeg boravka bude otvorena izložba skeleta Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Izložba je nosila naziv „Skeleti uživo“. Prikazani su skeleti različitih vrsta životinja. Svi skeleti montirani su u prirodnim pokretima koje bi životinje imale u prirodi. Na opšte oduševljenje dece slikanje je dozvoljeno, skelete smo sačuvali u fotoaparatu. Gore, na drugom spratu zamka, nedelju dana pre skeleta otvorena je izložba fotografija vrnjačke slikarke Milice Jotić pod nazivom „Sin, bol, radost“. Na istom spratu izložene su i slike i predmeti iz života generala Jovana Belimarkovića. Do dolaska u Vrnjačku Banju mislio sam da ovakve građevine u našoj zemlji postoje samo u Vojvodini. Na sreću, nisam bio u pravu. Samo sedenje na klupici pored zamka i pogled prema njemu čoveka mogu da nateraju na razmišljanje o tome koliko je Srbija onda bila bogata baš u svakom pogledu.

Penjući se prema zamku videli smo jedan izvor, spuštajući se, na drugom kraju naišli smo na drugi. Izvor „Snežnik“ je na samom kraju parka ili na kraju šetališta. Za njega se znalo još u 19. veku, ali voda iz izvora nije korišćena sve do 1916. godine, kada su Austrougari izvor očistili a vodu počeli da upotrebljavaju za lečenje. Zašto ranije nije korišćen, nismo saznali. Inače, osim Snežnika i Tople vode Vrnjačka Banja je bogata sa još pet izvora: Slatina u predelu Lipovačke reke, Beli izvor u blizini ušća Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak 700 metara od Snežnika uz Vrnjačku reku, Vrnjačko vrelo na pola puta Kraljevo – Kruševac i izvor Jezero.