Poput većine drugih posmatrača, veoma me je iznenadilo što sam čuo vest o angažovanju Tonija Blera u Srbiji. U Britaniji je Bler u potpunosti diskreditovana ličnost. Teško je poverovati da bi bilo ko želeo da potraži savet od njega, a izgleda još čudnije što bi to Srbija želela, imajući u vidu njegovu ulogu u NATO bombardovanju 1999. godine, navodi za Danas Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Jugoistočnoj Evropi na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, komentarišući aktivnosti bivšeg britanskog premijera u Srbiji.
Naš sagovornik konstatuje da, ipak, treba reći da Bler ima dosta iskustva i da „očigledno održava veoma dobre kontakte“. „Ali, skeptičan sam kakve rezultate on može da donese. Teško je poverovati da će se svim srcem posvetiti zadatku imajući u vidu brojne druge konsultantske aktivnosti i uloge koje ima“, ukazuje Lindzi.
Upitan da li očekuje da će ubrzo biti otvorena prva poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, britanski analitičar ističe da je Kosovo i dalje ključni problem, što se delimično odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji je nedavno nastavljen nakon prilično dugog zastoja, a delom na to da „i dalje ne postoji jasna ideja kako će teći proces pridruživanja dok Srbija Ustavom smatra Kosovo delom svoje teritorije“.
– To je veoma složeno pravno i političko pitanje. Uopšteno govoreći, važno je da EU pronađe način da rukovodi takvim procesom. Na primer, EU je uspela da nađe način da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, uprkos činjenici da ga nije priznalo pet država Unije. Siguran sam da oni mogu, uz odgovarajuću političku volju, da pronađu inovativno rešenje za pregovore o članstvu Srbije. Imajući u vidu ono što se događa, važno je da Beograd što pre bude uključen u istinske pregovore sa EU – zaključuje Lindzi.
Pritisci na Beograd
Povodom izjave državnog sekretara SAD Džona Kerija da se Srbija nalazi na „liniji vatre“, Lindzi kaže da se geostrateški položaj Srbije „sve više dovodi u pitanje“ zbog Ukrajine, što je slučaj i sa brojnim drugim zemljama. „Kako tenzije rastu, mnoge zemlje se nalaze pod značajnim pritiskom da zauzmu čvrst stav kada je reč o lojalnosti Rusiji ili Zapadu. Za one koji su u EU situacija je ipak lakša jer su oni već deo tog bloka, što smo najočiglednije videli na primerima Mađarske, Grčke i Kipra. Ipak, za Srbiju, koja je u redu za članstvu, pritisak da zauzme poziciju je mnogo jači i ima veće posledice“, konstatuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
