Poslanik SPO Aleksandar Čotrić podneo je juče Skupštini Srbije predlog teksta Deklaracije o osudi zločina totalitarnog komunističkog režima počinjenih posle 12. septembra 1944. u Srbiji, ali i bivšoj Jugoslaviji. „Tekst Deklaracije podneo sam kao pojedinac kako se ona ne bi vezivala ni za jednu političku stranku ili poslanički klub. Očekujem da će dokument podržati svi poslanici, jer želimo da ovom deklaracijom damo doprinos nacionalnom pomirenju“, objasnio je Čotrić na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini Srbije. On je dodao da je komunistički režim odgovoran za više od dve stotine grobnica i stradanje više od 55.000 ljudi. Među ubijenima najviše je bilo seljaka, domaćica, pisaca, glumaca, sveštenika i trgovaca.
Prema Čotrićevim rečima, ti ljudi su stradali bez ikakve sudske i administrativne odluke. „Vlast totalitarnog komunističkog režima odgovorna je za pojedinačna i masovna ubistva, ubijanje u zatvorima i logorima. Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, a bilo je i ugrožavanja slobode izražavanja i veroispovesti“, naveo je juče Čotrić.
U deklaraciji, koju je Čotrić podneo parlamentu, stoji da nema opravdanja za zločine nad protivnicima komunističkog režima, da nakon pada totalitarnog komunističkog režima nije bilo istrage, niti je načinjen kompletan popis žrtava. U deklaraciji se osuđuju i zločini nad pripadnicima nemačke manjine u ime odmazde za navodni genocid počinjen u Banatu nad Srbima, koga nije ni bilo. Osuđuje i odmazda nad Mađarima, Albancima, Bošnjacima, Slovacima, Rumunima itd. Potvrđuje se i da je na Golom otoku i drugim gulazima posle Rezolucije Inforbiroa stradalo oko 20.000 ljudi, a osuđuju se i zločini nad seljacima „kulacima“, kao i progon i diskriminisanje porodica političkih emigranata, predratne inteligencije i industrijalaca – Dragiše Kašikovića, Jove Barovića, Svetislava Stefanovića… „Deklaracija izražava dubok pijetet prema svim nevino stradalima i istovremeno brani princip da zločini ne smeju ostati nekažnjeni. Uostalom, neophodno je da deklaracija bude usvojena na putu priključivanja Srbije EU“, objašnjava Čotrić.
Neizvesno usvajanje
Da li će ova deklaracija dobiti podršku većine i da li će se naći na dnevnom redu parlamenta, još je neizvesno. Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, kaže za Danas da naprednjaci još nisu videli tekst deklaracije, ali da oni u principu podržavaju sve što vodi ka pomirenju.
Pravni osnov
Prema Čotrićevim rečima, pravni osnov za Deklaraciju je Ustav Srbije, po kome su ljudski život i dostojanstvo neprikosnoveni, kao i Rezolucija 1481 PS Saveta Evrope iz 2006. o potrebi da se međunarodno osude zločini totalitarističkih komunističkih režima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
