Skoro 40 odsto građana Srbije smatra da NATO predstavlja instrument u rukama Amerike, nešto više od svakog petog vidi Alijansu kao zaštitnika interesa bogatih država, dok je svega oko pet odsto njih odgovorilo da je reč o odbrambenom savezu, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, sprovedeno na teritoriji Srbije u aprilu i maju ove godine.
Prema rezultatima, dve trećine građana smatra da Srbija ne treba da postane članica NATO, dok više od 15 odsto njih podržava tu ideju. U odnosu na prošlu godinu, međutim, podrška za članstvo u NATO opala je za pet procenata, što istraživači objašnjavaju protivljenjem aktuelnoj intervenciji Alijanse u Libiji.
Asistent na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus ocenjuje za Danas da je razlog negativnog raspoloženja prema NATO pre svega sećanje na bombardovanje iz 1999, ali i uverenje građana da je ovaj savez Srbiji „oduzeo Kosovo“. Kako dodaje, postoji i bojazan da bi ulaskom u NATO, „srpski vojnici morali da ubijaju i ginu za tuđe interese u dalekim zemljama“.
– U javnosti je formirana negativna slika o Alijansi pre svega tokom vladavine Slobodana Miloševića. Uprkos tome što je došlo do značajnog poboljšanja odnosa između Srbije i NATO nakon 5. oktobra 2000, negativan imidž nije se mnogo promenio. To je, između ostalog, i zbog toga što nove političke elite u Beogradu nisu objasnile građanima da NATO više nije neprijatelj Srbije i da je saradnja s ovim najvećim vojnim savezom na svetu u nacionalnom interesu demokratske Srbije – objašnjava Ejdus.
Prema rezultatima istraživanja, više od polovine ispitanika smatra da bi se Srbija ulaskom u NATO izložila povećanim opasnostima od terorističkih pretnji, dok trećina veruje da bi integracija ipak doprinela jačanju bezbednosti zemlje.
Iako je većina protiv članstva u ovom savezu, interesantno je da mnogi građani prepoznaju određene prednosti koje bi Srbija imala. Naime, svaki četvrti građanin veruje da bi ulazak u NATO doveo do povećanja stranih investicija, 30 odsto smatra da bi time napredovala vojna industrija, dok isto toliko njih ocenjuje da bi članstvo u Alijansi umanjilo opasnost od spoljnih napada. Skoro 40 odsto ispitanika ubeđeno je da bi ulazak u NATO predstavljao i mogućnost za modernizaciju Vojske Srbije.
Sociolog Srećko Mihailović navodi za naš list da građani prilikom ispitivanja navode razloge za svoje stavove koji nisu neutemeljeni, kao što mnogi tvrde. Prema njegovim rečima, „pitanje je koliko su ti razlozi tačni, ali ipak postoje“. On smatra da treba oprezno pristupati istraživanjima o stavovima prema EU i NATO jer, iako je reč o političkim pitanjima, ne treba ih politizovati.
– Prvo ispitivanje javnog mnjenja posle bombardovanja 1999. pokazalo je da građani odgovornim za agresiju smatraju podjednako Slobodana Miloševića i njegov režima, kao i NATO. Pritom, misleći na NATO, razlikovala se odgovornost SAD od evropskih zemalja. Odbojnost prema ovom savezu intenzivirana je nakon određene instrumentalizacije i nakon sukoba unutar ondašnjeg DOS – napominje Mihailović.
Odnos prema NATO, međutim, dodaje Mihailović, ne može se odvojiti od odnosa prema zapadnim zemljama i Rusiji. Prema njegovim rečima, rusofilstvo ima značajnog uticaja na negativan stav građana Srbije prema Alijansi.
Sem bliske prošlosti u vezi s NATO i njegovim članicama, istoričar Milan Koljanin kaže za Danas da je Jugoslavija od raskida sa državama istočnog bloka 1948-1949. vodila politiku neangažovanja u vojnim blokovima, koja je kasnije formulisana kroz politiku nesvrstavanja. Stoga, dodaje Koljanin, „ne treba zanemariti tradiciju neangažovanja Jugoslavije u vojnim blokovima, pogotovo s obzirom na aktuelne događaje i ulogu NATO u njima“.
Vlast može biti zadovoljna
Podgorica – Vojni ekspert i general u penziji Aleksandar Dimitrijević ocenio je da je održavanje međunarodne vojne konferencije u Beogradu „delom bilo i s namerom da se testira raspoloženje građana prema NATO“. „Ankete su jedno, konkretno prisustvo najviših vojnih zvaničnika NATO u Beogradu je nešto sasvim drugo. To može biti i posredna poruka biračima da zemlja ide ka članstvu u NATO. Onim što smo videli kao reakciju na održavanje konferencije, vlast Borisa Tadića može biti zadovoljna – protesti i nezadovoljstvo su se vrlo brzo istopili“, rekao je Dimitrijević za podgorički portal Analitika. Beta
Srbin na Vest Pointu
Beograd – Ambasadorka SAD Meri Vorlik primila je juče u Beogradu učenika srednje vojne škole Petra Repića, koji je dobio četvorogodišnju stipendiju na Vojnoj akademiju Vest Point u Njujorku. Repić je među 15 inostranih učenika koji je dobio stipendiju u konkurenciji kandidata iz 130 zemalja. Trenutno se u Americi nalaze tri učenika iz Srbije koji se školuju na Vazduhoplovnoj akademiji SAD u Kolorado Springsu i jedan na Vojnoj akademiji SAD, saopštila je Ambasada. Posle diplomiranja, srpski kadeti dobiće oficirske činove u Vojsci Srbije. R. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
