Beograd da se ozbiljno preispita

Referendum pokazuje da su svi prethodni pregovori pogoršali i ugrozili poziciju srpske zajednice na severu, kao i da je Beograd izgubio poverenje svojih građana i da treba ozbiljno da preispita svoju politiku i njene rezultate – kaže za Danas Obrad Kesić, politički analitičar kompanije TSM Global Consultants iz Vašingtona.

Koji su realni unutrašnji i međunarodni dometi referenduma?

– Referendum neće odmah, niti suštinski promeniti trenutnu situaciju u vezi sa statusom Kosova, niti način na koji to neke članice EU koriste za političko uslovljavanje evropskih integracija Srbije. Za srpsku zajednicu na severu KiM ovo izjašnjavanje afirmiše njihovu odlučnost da odbiju nasilnu asimilaciju pod autoritetom državnih institucija iz Prištine. Takođe, proširuje njihov pokret građanske neposlušnosti i usmerava je ne samo na Prištinu i Euleks, nego i protiv vlasti u Beogradu. Za zvanični Beograd ovo je potvrda da ne može da upravlja političkom voljom građana na severu KiM, što nije ni tako loše, barem ne u kontekstu političkih uslova koje Srbiji postavljaju Nemačka i druge članice EU.

Da li postoji „formula“ kojom bi Beograd u dvostruko izbornoj godini mogao da ispuni zahteve Zapada i obećanja Srbima na KiM da neće gasiti srpske institucije u Pokrajini?

– Srpska zajednica na severu KiM potpuno je u pravu kada pokazuje nepoverenje prema vlastima u Prištini i Beogradu, kao i prema međunarodnoj zajednici. Svi ih lažu od samog početka procesa pregovora. Izbore koje bi Srbija organizovala na KiM Priština i većina članica EU shvatili bi kao provokaciju, imajući u vidu ključni nemački politički uslov – ukidanje „paralelnih“ institucija na severu KiM, pre svega pravosuđe i bezbednosnu agenciju.

Kako vidite dalji tok pregovora Beograda i Prištine?

– Posle ovog referenduma na severu KiM, Beograd je na korak do izbora. Do predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, dijalog s Prištinom biće više simboličan nego što će imati suštinske rezultate. Iako sam uvek za razgovore, mislim da je proces pod pokroviteljstvom EU od samog početka bio pogrešan i bez velikih perspektiva da može da reši otvorena ključna pitanja koja razdvajaju stavove kako između Beograda i Prištine, tako i između Beograda i Brisela. Prihvatajući da u pregovorima posreduje EU pod daljinskom upravom Vašingtona i Londona, Srbija nije mogla da očekuje da će njeni stavovi i interesi biti ozbiljno uvaženi. Od početka je bilo jasno da ti pregovori postaju dodatni faktor uslovljavanja Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Sada je u položaju da samo daje ustupke.

Na koji način će se, u sadašnjim okolnostima započetog procesa okončanja nadgledane nezavisnosti, rešavati položaj severa KiM?

– Međunarodna zajednica nema jasno rešenje za sever KiM, niti postoji saglasnost između SAD i EU, kao ni u samoj Uniji oko mogućih rešenja. Zato se sve vratilo na osnovni konsenzus da je najbolje rešenje, ipak, Ahtisarijev plan. Neke zemlje članice EU misle da ga treba proširiti s većim garancijama za Srbe na severu KiM, ali tome u prilog ne ide činjenica da vlast u Prištini i međunarodna zajednica, posebno Euleks, u protekle četiri godine nisu pokazale dobru volju da sprovedu Ahtisarijev plan. Ipak, najveći problem je što Beograd ni dan danas nema jasno artikulisane stavove o tome šta predlaže kao rešenja za sva otvorena pitanja na KiM. Dijalog Beograda i Prištine je u velikoj meri netransparentan, neiskren, bez punog legitimiteta, a dogovori teško da mogu da budu implementirani. Četiri tačke predsednika Srbije su najnoviji, slabo definisani ciljevi srpske politike. Izneti su bez ozbiljne rasprave i konsenzusa barem između najveće vladajuće i opozicione stranke, iz čega se da zaključiti da predstavljaju neku vrstu privremene pozicije Beograda, koji bi mogao da izađe s novim stavovima bilo pod pojačanim pritiskom međunarodne zajednice ili zbog promena posle izbora.