Beograd: Samo želimo da se ponašamo evropski

Vest o tome da je mađarski premijer Viktor Orban iz Brisela telefonom razgovarao sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem o izbegličkoj krizi, stigla je iz pres službe Orbanovog kabineta. Orban je, kako se navodi, obavestio Vučića o novom zakonu o pograničnim kontrolama koji će mađarski parlament uskoro usvojiti, što će omogućiti slanje jakih policijskih i vojnih jedinica na granicu sa Srbijom od 15. septembra. Očekuje se da će imigranti i krijumčari ljudima potražiti nove tranzitne puteve zaobilazeći Mađarsku, rekao je Orban Vučiću, dodavši da se zemlje u regionu moraju pripremiti za tu situaciju. Vučić je, prema istim navodima, rekao Orbanu da Srbija ispunjava svoju obavezu registrovanja tražilaca azila koji stižu iz Makedonije, iako Makedonija ne sprovodi kontrole na granicama.

Premijer Vučić, koji je juče zajedno sa ministarkom za evropske integracije nemačke pokrajine Bavarske Beatom Merk obišao Prihvatni centar za migrante u Kanjiži, izjavio je da sve zemlje EU na ovaj ili onaj način zatvaraju svoje granice za migrante, za razliku od Srbija koja to ne čini. On smatra da je neophodno da EU predloži sveobuhvatno rešenje za taj problem.

„Šta je to što mi treba da uradimo – želimo da se ponašamo evropski, da damo svoj doprinos i preuzmemo svoj deo odgovornosti. Mi ne bežimo od te odgovornosti, ali EU mora da nam kaže šta su naše obaveze“, rekao je Vučić. On je, međutim, naglasio da migranti ne žele da ostanu u Srbiji, da je većina njih koji se u ovom trenutku u Kanjiži stigla tu jutros i da samo traži da ode.

O upozorenju koje je Orban uputio Vučiću govorio je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, za Danas u kontekstu onoga što sledi nakon potpunog zatvaranja granice sa Mađarskom.

„Srbija neće graditi zid na granici sa Makedonijom, a priliv izbeglica iz zemalja sa Bliskog istoka koji prolaze kroz Srbiju biće preusmeren na Hrvatsku i Bugarsku. Ukoliko i tu bude problema, s obzirom na to da ni Bugarska ni Hrvatska nisu članice Šengen zone, posledično se očekuje smanjenje broja izbeglica i u Srbiji.“ Ovo su očekivanja Vlade Srbije koje je u izjavi za Danas ranije preneo Dačić.

Upitan na koji način će se Srbija ophoditi i kakve mere preduzeti, ukoliko zbog zida na mađarskoj granici dođe do dužeg zadržavanja izbeglica i migranata, koji preko Srbije pokušavaju da stignu u države-članice Evropske unije, Dačić kaže da do dužeg zadržavanja neće doći.

„Ići će preko Hrvatske i Bugarske“, predviđa ministar spoljnih poslova. On kaže da migranti znaju kuda mogu da idu i da prođu da bi stigli do željenog odredišta. To posledično znači da Srbija neće morati da gradi kampove za tražioce azila i izbeglice, jer se ne očekuje povećanje njihovog broja kada konačno bude zatvorena granica sa Mađarskom.

Na pitanje šta će se dogoditi ako i Hrvatska u nekom trenutku donese odluku da izgradi zid na granici sa Srbijom, sagovornik Danasa ističe da se u tom slučaju očekuje da migranti ne dolaze u Srbiju, odnosno zaobiđu je u svom putu ka državama članicama EU. Međutim, ostali smo bez komentara na konstatacije o tome da je reč ipak o izbeglicama koji beže iz ratnih zona, opasnih po život, i da u tim okolnostima, to što ne mogu da pobegnu u države članice EU, neće ih sprečiti da napuštaju svoja ognjišta.

Uprkos nejasnim ili bar nejavnim sopstvenim planovima za situaciju koja sledi u vezi sa izbegličkom krizom, predstavnici vlast u Srbiji neprestano kritikuju EU zbog izostanka plana. Poslednji u nizu apela uputila je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović juče u Kruševcu, rekavši da Srbija traži od Evropske unije da „što pre donese jasnu politiku za migrante koje će se sve zemlje pridržavati i koju će poštovati i Srbija“.

Mihajlović je izrazila nadu da EU neće vraćati migrante u Srbiju, imajući u vidu veoma odgovorno ponašanje koje je država pokazala u rešavanju tog problema. „Ti ljudi su pobegli od rata i smrti i ako bi ih vraćali, to bi bilo u suprotnosti sa evropskim vrednostima“, ukazala je Mihajlović.

Registrovano 30.000 izbeglica

Izbeglička kriza podjednako pogađa i Srbiju i zemlje EU, a Srbija, za razliku od drugih zemalja, sprovodi registraciju izbeglica. Značajan je rezultat koji je Srbija ovde postigla u blizini granice, sa registracijom oko 30.000 izbeglica, rekla je ministarka Beata Merk.