Napredak u devetom krugu?

Uprkos odlaganju jučerašnjih pregovora, u Briselu očekuju povoljan ishod i dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine, što je ključan uslov da Srbija početkom marta dobije status kandidata za članstvo u EU. Diplomatski izvori tvrde da je ovaj krug pregovora odlučujući za dalji napredak evropskih integracija Beograda i nezvanično najavljuju mogućnost da razgovori traju više dana.

Prištinski pregovarački tim trebalo je još preksinoć da doputuje u Brisel, kada je stigla i delegacija iz Beograda. Iz Prištine je juče najpre javljeno da će glavni kosovski pregovarač Edita Tahiri krenuti na put u 12.45, zbog čega je dijalog odložen za kasno popodne, a uoči „pomerenog“ termina saopšteno je da se susret odlaže zbog „tehničkih razloga“.

Izvori Danasa u diplomatskim krugovima spekulišu da je odlaganje pregovora delom smišljena provokacija prištinske strane, ali i posledica napetosti i neslaganja u redovima albanskih političara na KiM oko fusnote koja bi na regionalnim skupovima bila uz naziv „Kosovo“.Opozicione stranke u kosovskom parlamentu i predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići, po mnogima opozicija kosovskom premijeru Hašimu Tačiju unutar DPK, odbacili su njegove najave da će Priština pristati da bude predstavljena kao Kosovo sa fusnotom koja sadrži Rezoluciju 1244 SB UN.

Istovremeno, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i ministri inostranih poslova Velike Britanije i Švedske Vilijam Hejg i Karl Bilt u ponedeljak uveče tražili su od Tačija da Priština potpiše sporazum o regionalnom predstavljanju Kosova, tvrde prištinski mediji. U izveštajima se ne navodi sadržaj dogovora, ali se ističe da je „olakšavanje evropske budućnosti“ razlog zbog kog bi Priština trebalo da ga prihvati. Prema pisanju Koha ditore, Tači je razgovarao i sa američkim kongresmenom Eliotom Ejndželom, hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem i evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, od kojih je tražio podršku u pregovorima i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tači je, navodno, dobio njihova uveravanja da će Priština imati nepodeljenu podršku u primeni svoje evropske agende, prenosi isti izvor.

Sudeći prema izjavama pregovarača i kosovskih zvaničnika, Beograd i Priština načelno su se dogovorili da pored naziva Kosovo stoji zvezdica, ali je problem sadržaj fusnote. Beograd predlaže da se u njoj pominju Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Priština je na Rezoluciju 1244 pristala teška srca i posle mnogo ubeđivanja, u čemu je najverovatnije presudnu ulogu imao zamenik američkog državnog sekretara Vilijem Berns. Za ovaj ustupak Priština traži da se u fusnotu uključi i Deklaracija Skupštine Kosova o proglašenju nezavisnosti, što je šef beogradskih pregovarača Borislav Stefanović uoči nastavka dijaloga javno odbacio kao neprihvatljivo.

Agencije javljaju da kašnjenje prištinske delegacije, koja je prethodno potvrdila dolazak u Brisel, izazvalo izvesnu uzbunu među zvaničnicima EU. Neimenovani diplomata izjavio je da su se očekivali nagodba o regionalnom predstavljanju Kosova i operativni dogovor o integrisanom upravljanju prelazima. Isti izvor najavio je da bi sporazum o predstavljanju omogućio da se ta formula primeni i za skupove zemalja Zapadnog Balkana i EU, kao i potpisivanje dokumenata na takvim sastancima u okviru Unije.

Stefanović: Neuspešno uzdrmavanje Beograda

Šef beogradskih pregovarača Borislav Stefanović potvrdio je sinoć da će pregovori početi danas i ocenio da „eventualni pokušaji da se uzdrma pozicija Beograda imaju upravo suprotan efekat“. On tvrdi da nema razloga za odlaganje ili izbegavanje dijaloga, jer je moguće postići rešenje. Stefanović nije želeo da komentariše jučerašnji nedolazak prištinske delegacije, jer smatra da je to posao EU.

Dolgov juče obišao Kosovo

Beograd – Opunomoćeni izaslanik Ministarstva za inostrane poslove Rusije za ljudska prava, pitanja demokratije i vladavine prava Konstantin Dolgov juče je obišao manastir Gračanica, gde ga je primio arhimandrit Sava (Janjić), iguman Visokih Dečana. U saopštenju Eparhije raško-prizrenske navodi se da su glavne teme razgovora bile zaštita srpskog naroda i svetinja na KiM. Doglov se sinoć sastao i sa predsednicima četiri srpske opštine i političkim liderima Srba sa severa KiM. Ruski diplomata posetu Srbiji započeo je prekjuče, kada su ga u Beogadu iza debelo „zatvorenih vrata“ primili državni i crkveni zvaničnici. U Patrijaršijskom dvoru primili su ga patrijarh srpski Irinej i episkop raško-prizrenski Teodosije. J. T.